У Приштини је све спремно за обележавање две деценије од уласка НАТО трупа на Косово и Метохију. Стигли су бивши амерички председник Бил Клинтон, бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, бивши командант НАТО у Европи, генерал Весли Кларк и некадашњи шеф верификаторске мисије ОЕБС на КиМ Вилијам Вокер. Сви су ту – само Срба нема.
У граду у ком их је некад живело више од 50.000, данас их је од шест до десет. Али Бил Клинтон се вероватно неће обазирати на то, важно је да је његов циљ испуњен.
На северу покрајине, где је екипа Спутњика стигла касно поподне, ни назнака да је у среду неки за Приштину важан дан. На митровачким улицама, као и у Звечану и другим местима кроз која смо пролазили наизглед мирно, али испод површине људи крију зебњу. Још су свежа сећања на упад косовских специјалаца на север покрајине, на пребијања и хапшења људи.
Сада редовне полицијске патроле Косовске полицијске службе и Кфора стоје на уобичајеним местима у Косовској Митровици – на мосту на Ибру и на већим раскрсницама, као што је она на Тргу цара Лазара.
У кафићима у Косовској Митровици годишњица уласка НАТО трупа је нешто о чему се нерадо говори. У неформалним разговорима грађани, наизглед незаинтересовани за догађања у Приштини, изражавају забринутост – шта ће се десити ако буде нових упада косовских Албанаца на север покрајине.
Упитани да ли знају ко је стигао у Приштину и шта косовски Албанци сутра славе, људи мењају изразе лица. Наравно да знају, одговарају двојица старијих људи, који су пре двадесет година у Косовску Митровицу избегли из оближњег Вучитрна.
„Када је НАТО ушао на Косово, ја сам овамо дошао у тренерци и патикама. У џепу сам имао двеста марака. Жена је дошла у хаљини и папучама. То је то“, прича један од њих скоро кроз плач.
„Све ми је остало у Вучитрну. Кућа и плац од три и по ара су узурпирани. Још један плац ван Вучитрна који сам имао такође је узурпиран. Нисам у Вучитрну ништа продао и нећу“.
Други Вучитрнац сећа се како је изгледало када су у Косовску Митровицу стигли француски војници:
„Прво су дошли и рекли да нико не треба да се плаши, да сада они управљају. Међутим, овде имам једног комшију који је радио у Швајцарској, добро говори француски. Њему су страдан рекли да се сви скупимо и да бежимо даље, да не одговарају ни за чији живот“.
Једини човек који је желео да говори у камеру каже да је пре двадесет година, када су НАТО снаге преузеле контролу над КиМ, у Косовској Митровици остало око двеста Срба.
„Ја сам склонио породицу у Краљево и вратио се овде. Ту на тргу стајало је око двеста људи. Нико није знао куда ће и шта ће“, присећа се он.
Срби на северу Косова, како је рекао, са зебњом гледају на последње догађаје и најаве да косовски Албанци могу поново да упадну на север Косова. Страх је овде редовно стање, каже нам он. Док Приштина пирује и велича „мир“, „слободу“ и „демократију“ коју су Косову и Метохији, својим уласком пре двадесет година донеле НАТО трупе, Срби пресабирају горка сећања и стрепе за будућност.
