Наиме, ШОС је настао још 2001. године, а основали су га Русија, Кина, Казахстан, Таџикистан, Киргистан и Узбекистан. Деценију и по касније ШОС-у су се прикључиле и Индија и Пакистан, чиме је значајно повећан број становника који је обухваћен овом организацијом.
Иако многи на Западу ШОС називају „клубом председника“, њен потенцијал и значај не треба занемаривати — реч је организацији која се бави не само политичким и економским питањима, већ и безбедношћу, што подразумева и активну борбу против тероризма. Чак је и бивши генерални секретар УН Бан Ки Мун својевремено говорио да је ШОС водећа организација на евроазијском континенту.
Шта је „породица ШОС“?
Поред земаља-оснивача, као посматрачи и преговарачи ове организације учествују и многе друге велике државе евроазијског континента: Азербејџан, Јерменија, Турска, Камбоџа, Непал, Шри Ланка, Монголија, Белорусија, Авганистан и Иран. Поред тога, државе које нису чланице, али подржавају организацију су Вијетнам, Лаос, Куба, Северна Кореја, Венецуела, Абхазија и Јужна Осетија.
Када је реч о учешћу Европе у овој организацији, према речима заменика генералног секретара ШОС-а Владимира Захарова, на овом пољу постоји суштинска разлика — ЕУ је национална заједница, док је ШОС и даље на нивоу организације, иако се активно воде преговори да се унутар ње такође уведе апсолутна слобода по питању кретања капитала и људи.
„Између ШОС-а и ЕУ формалних односа за сада практично нема. Када и дођу представници Европе на самит ШОС-а, испливавају бројне несугласице по питању стварања међусобних односа. Ствар је у разлици у приступу, што се могло приметити и када су лидери евроазијских земаља долазили у посету Европи“, указује.
Захаров оцењује и да је тако било и када је кинески председник Си Ђинпинг посетио Италију и Француску. Међутим, додаје он, ни сама Европа по том питању нема јединствен став — ствар је у томе што Европа умногоме своје ставове базира на америчким, не само по питању Русије, већ и Кине и других земаља које су чланице ове организације.
Зашто је прошли самит ШОС-а био историјски?
На прошлом самиту ШОС-а коначно је завршен процес уласка Индије и Пакистана у ову организацију. Тиме је број грађана који је обухваћен овом организацијом прешао половину укупног броја становништва наше планете.
„ШОС данас не чини шест држава, већ осам, укључујући Пакистан и Индију, чиме се ова многопрофилна организација претворила у трансрегионалну. Ако узмемо у обзир још и број грађана и територију коју покрива, реч је о најкрупнијој организацији у свету“, појашњава Захаров.
Он објашњава и да обим сарадње и сложеност управљања процесима, почев од политичких, преко економских, до безбедносних, само потврђују ову чињеницу. Иако међу чланицама постоје многоструки билатерални неспоразуми, као што је то случај, на пример, са Индијом и Пакистаном, додаје да на нивоу ШОС-а постоји заједнички језик који је заснован на мултиполарној дипломатији.
Главна питања овогодишњег самита
Како је још раније било најављено, приоритет овогодишњег самита биће међународна политика, тачније, успостављање мира у Авганистану, будући да се то питање тиче практично свих земаља ове организације. Русија је у решавање овог сукоба највише укључена, а у последњих неколико година остварени су важни кораци како би се успоставио дијалог између авганистанске власти и талибана.
Поред тога, велика пажња биће посвећена и Сирији, имајући у виду да све чланице ШОС-а јасно дале до знања да су апсолутно против било каквог мешања других земаља у унутрашња питања те блискоисточне државе. Нуклеарни споразум са Ираном ће такође бити предмет преговора, поготову у светлу иступања САД из њега.
Говорећи о економској компоненти, главно питање биће реализација кинеског пројекта „Један појас — један пут“, с обзиром да тренутно постоје одређене несугласице између Индије и Пакистана око проласка тог пута кроз спорну територију Индије.
Када је реч о Русији, експерти тврде да ће представници руске делегације предвођене председником Владимиром Путином учинити све како би додатно повећале значај ШОС-а као глобалне организације. Пре свега, ово се односи на чињеницу да ће Русија предложити да се уведу одређени механизми како би се повећала безбедност унутар организације, нарочито када је реч о борби против тероризма.
