У српским срединама јужно од Ибра, на гробљима је био симболичан број Срба, а у појединим местима, као у Ђаковици, готово да их и није било. Срби су посетили и православно гробље у јужном делу Косовске Митровице, на којем је више од 80 одсто споменика уништено.
Малобројни Срби који су остали да живе у Приштини, верници из околних села и они који су интерно расељени изашли су на гробове својих покојника на највећем православном гробљу на Косову и Метохији — у Приштини.
„Због свеукупне ситуације принуђени смо да у све мањем броју долазимо на КиМ и посетимо гробове покојника“, наводи Ђурђа Дрмончић.
Небрига према гробовима Срба у Приштини видљива је на сваком месту.
„Огорчени смо и питамо се — кога су мртви узнемиравали? Коме су мртви противречили? Коме су мртви сметали? Овако нешто нигде у свету не постоји осим овде на простору КиМ“, истиче Дрмончићева.
Породица Тодоровић из Приштине, која је расељена у село Добротин, дошла је на гроб сина.
„Нема натписа на споменику и ми који знамо где нам је сахрањен син нађемо гробно место, али они који хоће да га посете не могу да га нађу, све је зарасло у коров“, објашњавају чланови породице Тодоровић.
Деценијама иста слика на српском православном гробљу у Приштини. Порушени споменици, гробље зарасло у коров. Отуда и порука православног свештеника, пошто локална самоуправа очито одбија да очисти гробље.
„Апелујем на људе чији су преци овде сахрањени да долазе и обилазе њихова гробна места, очисте их, како би то њихово обележје остало у Приштини и записано и видљиво и у данашњем времену“, позива Саша Митровић, приштински православни парох.
Да гробље може да буде уређено, може се видети и на самом православном гробљу у Приштини. На њему је више споменика палих француских војника током Првог светског рата. Последњих месеци, тај део гробља је уређен и ограђен.
