Директор Музеја Другог светског рата, који се налази у пољском граду Мамерки, Вартоломеј Плебањчик раније је рекао да су запослени у музеју приметили улаз у тунел, у коме би могла бити скривена Ћилибарска соба. Претпоставља се да би тунел могао бити отворен крајем јуна.
„Ако пронађемо Ћилибарску собу, она ће дефинитивно припасти Русији. Наравно, договорићемо се да буде први пут изложена у Немачкој, али власник је Русија“, изјавио је Клајн.
Клајнова група, која свој рад детаљно описује на сајту „amber-room.org“, око 10 година спроводи истраживање у немачком граду Вупертал, где се, према речима ентузијаста, губи траг Ћилибарске собе. Њен нестанак повезују са гувернером Источне Пруске и губернатором Украјине Ериком Кохом, који је пореклом из Вупертала.
„Кох је, вероватно, био најбогатији нациста. Имао је могућност да опљачка све музеје у источноевропском делу. Он је пљачкао као прави разбојник. Средином 1944. године Ћилибарска соба је била отпремљена из Кенигсберга у правцу Немачке. Кох је био железничар. Наравно, он никада не би користио камионе за превоз тако великог и вредног терета. Превоз је био извршен, искључиво, возом“, сматра Клајн.
Према његовим речима, све те изјаве сведока, да су наводно видели камионе са СС војницима који су вукли неке кутије, немају везе са Ћилибарском собом.
„Кох је желео да искористи опљачкане ствари. Тада није знао да је рат изгубљен и да више никада неће видети своје реликвије. Он их је сматрао својом имовином. Због чега би он то пребацивао у Пољску или негде другде? Ја сам уверен да се Ћилибарска соба налази у Вуперталу“, додао је Клајн.
Према његовом мишљењу, Кох је знао да се на територији Вупертала налази 170 бункера. Реч је о разним подземним структурама — од склоништа за одбрану од ваздушног напада, до подземних војних фабрика. Све је било добро утврђено.
Како је рекао Клајн, његова група је већ истражила око 50 таквих склоништа. Такође је додао да је отварање бункера спор процес, упркос тесној сарадњи са градским властима, јер су сада познати само називи улица где се налазе. Током рата је савезничка авијација увелико уништила град.
Клајн је такође додао да власници кућа прилично нерадо ступају у контакт са истраживачима, уколико се утврди да се испод њихових кућа некада налазио бункер, јер „то значи додатно узнемиравање“.
„На пример, пронашли смо велики бункер, у који још увек не можемо да уђемо. Налази се на дубини од 30 метара, дебљина бетонског зида износи 50 центиметара, а у бетон је уграђена и бодљикава жица. Иза бетона је збијена земља помешана са стаклом. Још три бункера за која знамо налазе се у градском парку на дубини од око седам метара. Све ове објекте изградили су принудни радници. Ми полазимо од чињенице да део Коховог плена може да буде у тим бункерима“, рекао је Клејн.
Ћилибарску собу су изградили немачки мајстори у 18. веку, а приликом изградње углавном је коришћен ћилибар. Соба је првобитно направљена за пруског краља Фридриха Првог, а касније је поклоњена руском цару Петру Првом, након чега је била једна од главних драгоцености у резиденцији руских царева у Царском Селу. За време рата 1941. године Немци су однели собу у краљевски замак у Кенигсберг (данашњи Калињинград). Непосредно пред напад на Кенигсберг у пролеће 1945. године, Ћилибарска соба је нестала без трага. Године 1967. створена је државна комисија за потрагу за ремек-делом, која је укинута 1984. године након неуспешних потрага.
