Леонард Блуме, Гинтер Екард и Петер Лор започели су потрагу за Ћилибарском собом након што су добили информације од „поузданог извора“ да се легендарна соба налази код Дрездена. Лор је уз помоћ радара скенирао тло пећине Принца и открио шупљине које личе на бункер.
„На зидовима смо нашли трагове од челичних каблова који су коришћени за спуштање терета на дубину. Према подацима георадара, под пећином се крије систем тајних тунела“, тврди Екард.
Прво помињање те пећине датира још из 1455. године, али нема никаквих података у архивама о времену Трећег рајха. Према мишљењу истраживача, то говори да су информације биле уништене. У прилог теорији да се Ћилибарска соба налази у пећини Принца говори чињеница да се недалеко од ње налазила железничка станица у којој је у априлу 1945. године био примећен воз из Кенигзберга, каже Лор. Он такође сматра да се у пећинама можда налази и благо Вилхелма II, последњег владара Немачког царства. Тренутно истраживачи траже новчана средства за наставак истраживања.
Раније су пољски археолози саопштили да би Ћилибарска соба могла да буде сакривена поред замка у граду Пасленку. До таквих су закључака дошли после истраживања околне територије уз помоћ георадара и томографа.
Немачка војска је 1941. године однела Ћилибарску собу из дворца у Царском Селу и пренела је у Кенигзберг. Ћилибарски пано је тада смештен у Краљевски замак у престоници Источне Пруске.
Приликом повлачења Вермахта на пролеће 1945. године, Ћилибарска соба је нестала без трага. Као могућа места на којима би благо могло да буде сакривено спомињу се Калињинградска област, Немачка, Пољска и Чешка.
