Две ствари су помогле да се створи фама о несталом злату Комунистичке партије Совјетског Савеза. Прво, након неуспелог пуча једног крила КПСС 1991. године полиција је упала у трезор Централне банке, где је пронашла само 240 тона злата, што је било мање од резерви једне Венецуеле. То је одмах изазвало подозрење у јавности.
Друга ствар која је још више појачала те сумње јесте серија убистава високих комунистичких чиновника. У наредних месец дана тројица главних књиговођа партије су извршила самоубиство на идентичан начин: бацили су се са прозора зграда у којима су живели. И то није све, према истраживању руске телевизије „Звезда“, одмах након пуча почела је серија самоубистава — у наредних неколико месеци живот је себи одузело 1.746 партијских чиновника.
Колико је теорија о несталом злату била популарна у друштву почетком деведесетих година показује и то да је министар финансија Јегор Гајдар ангажовао америчку агенцију „Крол“, која се бавила трагањем за тајним рачунима високих светских лидера, да открије да ли је заиста постојало партијско благо.
Али, да кренемо од почетка. Одакле партији уопште толико богатство? Неоспорно је да свака партија поседује одређена средства, али је тешко замислити да има златне полуге и рачуне у вредности од милијарду долара.
Мора се признати, Комунистичка партија Совјетског Савеза је поседовала невероватне могућности прикупљања средстава. Само од чланарине (1,3-3 одсто од месечне плате сваког члана партије) КПСС је скупљала милионе долара. Уз то, била је веома развијена и издавачка делатност. Сваки прави комуниста је, осим чланарине, морао да попуњава своје полице актуелним марксистичко-лењинско-стаљинистичким тумачењима светских проблема.
„На пример, на 28 језика излазио је часопис ’Совјетски Савез‘, који се продавао по свету. У партијску касу се сваке године само од тог часописа сливало више од милион долара чистог профита. То је само један пример. Осим њега, постојао је огроман број листова које је издавала агенција ’Новости‘, у којој су радили познати новинари. Био је јако продаван јер су многи људи у иностранству желели да знају како живи Совјетси Савез“, објашњава руски публициста и аналитичар Игор Привалов.
Осим тога, партија је поседовала и хотеле, санаторијуме, огроман број административних зграда. Како се претпоставља, годишњи приходи КПСС су превазилазили три милиона долара. Ако би некад и то било недовољно, они су могли да узимају новац из државног буџета земље, пошто се партија временом идентификовала са државом.
Шта је Комунистичка партија радила са овим огромним средствима? Како се касније показало, она су највише отишла у иностранство преко мреже банака које је Совјетски Савез основао на Западу. Пребацивањем новца у иностранство бавио се КГБ, али и друге организације. Према прорачуна „Звезде“, из СССР-а су изашле невероватне три хиљаде милијарди долара.
„Партија је, из више разлога, дуго пребацивала новац у иностранство и тамо га улагала. Тамо су се отварале компаније које су финансирале, између осталог, и обавештајну активност СССР-а. Оне су данас врло успешне и сви мисле да се ради о западним компанија, а у ствари су направљене од совјетског новца“, наводи Привалов.
Колико је совјетски новац ушао у све поре западног система, аналитичар наводи пример улагања у снимање холивудских филмова и тиме убацивање совјетског новца у реалне токове.
„То је била уиграна шема. Нико није извозио злато у коферима“, додаје он.
И зато, када се почетком деведесетих година све срушило, никоме није било јасно где су нестале толике милијарде које су комунисти, како се мислило, деценијама сакупљали и умножавали.
Америчка агенција „Крол“ је заиста урадила свој посао у потрази за партијским рачунима у иностранству и поднела извештај лично Гајдару. И на томе је све остало. Истрага је стала, а извештај нестао. Руски министар више ниједном речју није помињао злато. Како многи претпостављају, у извештају су се налазила имена људи који су завладали новцем КПСС, а против којих се није усудио да крене.
„Обратите пажњу, деца свих чланова Политбироа, све њихове породице, чим се распала земља одмах су отишли у иностранство. Сви они и данас живе у иностранству. Шта ви мислите, да они живе од плате? Наравно да не“, закључио је руски аналитичар.
