Православљу је, каже овај руски историчар и филозоф, нанета огромна рана, а на удару су пре свега и истовремено Руска и Српска православна црква. Међутим, истиче Алексејев, поступци васељенског патријарха везани за непризнату украјинску православну цркву, којој је у јануару дао тзв. томос, тичу се и других цркава: Бугарске, јер се македонско црквено питање односи и на њу, Грузијске, јер су се расколници појавили и у Абхазији тражећи од Вартоломеја да и њима дâ аутокефалност...
„Патријарх Вартоломеј, пошто је направио најгрубљи антиканонски прекршај, постао је талац те ружне ситуације и не знам како ће се из тога извући. А он није глуп и могао је да претпостави куда то води“, констатује у интервјуу за Спутњик Алексејев, који је у Београду боравио ради промоције књиге „Традиције, вредности, смисао. Хришћанска димензија“.
Председник Фонда православних народа и професор Московског државног универзитета указује на велики значај Српске православне цркве, која је, каже, централна на Балкану.
Српска црква је одувек била матица, основа идентитета православља на Балкану и отуда кључни фактор за његово јачање, или пак слабљење, сматра Алексејев, који Србе види као „суперетнос“ у региону.
„Међутим, одавно су подељени на, да тако кажемо, национално-верске стамбене јединице, не само на националне. Чим желе да поделе један народ, а Срби су добар пример, мењају му веру. Један језик, једна култура су и Хрвати, и Срби и Бошњаци, али их дели вера. Испада да су Срби остали Срби зато што су православни. То је можда тешко да схвате Немци или неки други западни народи, али ми Руси се са Србима разумемо у пола речи и одлично схватамо да ако Србима, баш као и нама, одузмете православље, изгубиће свој идентитет, а можда и нестати са карте света“, верује руски филозоф.
Коментаришући ситуацију са украјинском црквом, он каже да је томос који је Вартоломеј дао Петру Порошенку, бившем председнику Украјине тешко пораженом на недавним изборима, само безвредан папир.
„Могу да напишу сто томоса, да их дају на брзину неком политичком банкроту попут Порошенка и да сматрају да је формирана нова црква, али то је само нова расколничка група“, објашњава наш саговорник, подсећајући да је ово трећи покушај расколништва у Украјини: слично се, такође уз учешће константинопољског патријарха, догађало 1917-1918. током Бољшевичке револуције и грађанског рата, а затим у време немачке окупације 1942. године, када је украјинске расколнике подржавао Гестапо.
Говорећи о ситуацији на Балкану, Алексејев оцењује да је почев од разбијања Југославије корен свих проблема настојање Американаца да створе „планирани хаос“ у региону и тиме направе проблеме својим економским конкурентима.
„А Европска унија им је јак конкурент на светској економској сцени. Даље, постоје неке претпоставке да би Американци, или неке снаге које се крију иза те фирме, веома желели да се формира велика Албанија. И то није фантазија него пројекат, а последњи догађаји на Косову и Метохији јасно показују да тај пројекат постоји“, истиче саговорник Спутњика.
Он упозорава да би даљи след догађаја могао да буде распарчавање Македоније и албанизација Македонаца, а како каже, та опасност прети и Црној Гори.
„Власти Црне Горе или не схватају шта раде, или то раде свесно. А Косово активно провоцира тај процес. Наравно, иза тога стоје утицајне снаге. Знамо да је војска Косова прављена од америчких пара. А ако се формира велика Албанија, то ће стварати огромне проблеме за Европу током више деценија. То ће бити огромна рана на телу Европе“, наводи Алексејев.
Управо је Европа, уверен је руски историчар, мета свих тих процеса, баш као што је и распад Југославије значио стварање проблема у њеном „меком трбуху“. Земље ЕУ никада неће моћи да постигну јединствено решење за проблеме у овом региону и зато ће им, прогнозира он, проблем миграната изгледати као дечја шала када се у потпуности испољи албански екстремистички национализам.
Алексејев подсећа и на једну од „балканских лекција“ ненаучених од Првог светског рата — да догађаји од пре сто година у већини случајева прецизно кореспондирају са савременим.
„Те лекције нису научене само зато што многи нису схватили да се историја креће, али да глобални интереси глобалних актера остају исти. А ти актери су Енглеска, Америка, Немачка, Француска, то је и Русија — и она има своје интересе на Балкану и они нису нигде нестали“, каже он, напомињући да нас историја и Балкана, али и постсовјетског простора учи да се „нерешена питања враћају као кошмар у све ужаснијој варијанти“.
Алексејев се у свом научничком опусу бавио и питањем утицаја евроинтеграција на национални идентитет.
„Тема је добила на актуелности када су очеви ЕУ, преко националних елита које су ангажоване и у Бриселу и у Вашингтону, а међу којима се многи понашају издајнички према свом народу, активно почели да гурају, или чак да своје народе супротно њиховој вољи насилно увлаче у те европске структуре“, каже наш саговорник, примећујући да нема много разлике између европских и евроатлантских структура.
„НАТО и ЕУ имају различита врата, али та врата воде у исту собу. Ако улазите кроз врата ЕУ, неизбежно ћете се наћи у НАТО-у и обрнуто. Обмана је кад кажу да ћемо ући кроз једна врата, али ћемо сачувати и нешто своје. Није него“, наводи Алексејев, уз опаску да је тако и фигуративно и фактички, јер се у Бриселу налазе седишта и НАТО-а и ЕУ.
„Зато, чим дођете у Брисел, ви сте упали у клопку“, закључује председник Фонда јединства православних народа.
