У априлу ове године је Национална гарда САД на Блиском истоку завршила операцију ротације трупа. Према саопштењима листа „Дифенс њуз“, то је било „највеће реорганизовање Националне гарде у последњих 10 година“, а логистичка операција је трајала 10 месеци.
Међутим, према писању портала телевизије „Звезда“, у позадини ове операције крије се проблем са логистиком, што је помало изненађујуће, имајући у виду на стотине војних америчких база распоређених по целом свету. Чињеница је да се од 1991. године у војсци САД много тога променило. Издвајан је новац за флоту и авијацију, на перспективне врсте наоружања, а Транспортна команда САД дуго није улагала у морски и ваздушни транспорт који би омогућио интерконтинентални транспорт трупа.
Како је својевремено изјавио амерички сенатор Џон Мекејн, док је био на челу Комитета оружаних снага, Сједињеним Државама недостаје 10 бродова, како би оперативно транспортовале преко океана две бригаде у Европу. Наиме, амерички транспортни бродови стари су у просеку више од 40 година, више од 60 одсто бродова никада није учествовало у војним вежбама, а од 27 бродова тог типа, који се налазе у саставу америчке Ратне морнарице, девет ће престати да се користи до 2025. године.
Како је познато, војна транспортна авијација може да обезбеди најбрже распоређивање трупа. Међутим, она има значајна ограничења. Командант Транспортне команде САД, генерал Дарен Мек Дју у мају 2017. године је изјавио да су војни транспортни хеликоптери С-5 и С-17 максимално способни на оперативни трансфер једне механизоване бригаде из САД у Јужну Кореју у року од 30 дана. Поред тога, још један проблем је што се 90 одсто података, које користи Транспортна команда приликом извођења операција, налазе на серверима комерцијалних компанија. У том случају сајбер-безбедност „не постоји“.
Према мишљењу стратега из Пентагона, висока мобилна безбедност омогућиће америчким ваздухопловним снагама да у кратком временском року пребаце војне формације у било који део света. Истовремено, авиони Транспортне команде треба да обезбеде непрекидно снабдевање војске војном техником, муницијом, лековима и другим средствима.
Од краја 2014. године значајно је увећан буџет Пентагона намењен за повећање потенцијала ваздухопловних снага САД и војне транспортне авијације. Тим поводом је издвојено више од 1,1 милијарди долара за модернизацију 52 авиона „С-5В Галакси“, а на куповину нових авиона за специјалне операције биће потрошено 963,5 милиона долара, док је за поправку 72 авиона издвојена сума од 574,3 милиона долара.
Како је наведено, глобални програм обнављања и ширења летачког парка Транспортне команде САД од 2025. до 2040. године предвиђа доставе више од 300 стратешких транспортних авиона и више од 500 тактичких војних транспортних авиона С-130 „Херкулес“ различитих модификација. Такође се наводи да би приликом мобилизације у интересу Пентагона могло да се укључи и више од 1.000 авиона цивилних авио-компанија, од којих 800 имају могућност интерконтиненталног превоза терета и путника.
Важан елемент мобилности Америчког ратног ваздухопловства, који обезбеђује интерконтинентални трансфер трупа, јесте танковање горива у ваздуху, али је постојећи парк застарелих авиона-танкера КС-135 „Стратотанкер“ неопходно мењати. Летачки парк транспортних авиона-танкера, који ће у потпуности обезбеђивати мобилност ваздухопловних снага САД, до 2040. године бројаће до 630 авиона КС-46А.
Како се наводи, овом „ваздушном армадом“ ће управљати обновљени систем ваздушне контроле на војишту, који ће вршити планирање, контролу, спровођење заједничких или мултинационалних ваздушних операција.
Осим система управљања и контроле ваздушног кретања ваздухопловних снага САД, биће модернизоване и ваздушне базе које се налазе у Европи и Југоисточној Азији. Како су показале војне вежбе одржане у Европи, постојеће ваздушне базе не задовољавају захтеве војне логистике у будућим сукобима. Испоставило се да је пребацивање војске са запада на исток тежак, скуп и дугорочан процес.
Према тврдњама портала, најмање потешкоћа се појавило на територији Пољске и Немачке. Сагласно плановима Пентагона, то су територије преко којих ће водити сви стратешки путеви војне логистике, који ће обезбеђивати мобилност америчке војске на европско војиште.
Изградња логистичке војне базе у Пољској се већ завршава, а она ће бити важан логистички центар. Истовремено, америчка база „Рамштајн“ у Немачкој биће проширена с циљем пријема већег броја авиона Транспортне команде САД, а летачки парк ће добити 14 нових авиона C-130J.
Руководство штабова европских земаља-чланица НАТО-а тренутно улаже напоре у модернизацију и производњу војних транспортних авиона и авиона-танкера, као и транспортних хеликоптера. У складу са плановима ваздушних снага седам земаља, међу којима су Белгија, Велика Британија, Немачка, Шпанија, Луксембург, Турска и Француска, у периоду од 2009. до 2021. године требало би да добију више од 160 широкотрупних војно-транспортних авиона „Ербас А400М Атлас“.
Како портал наводи, може се закључити да су планови за будућност војно-транспортне авијације САД и НАТО-а грандиозни. Међутим, на нивоу локалног или глобалног конфликта све је другачије, него на папиру.
Такође се истиче да не изненађује то што команда Министарства одбране Русије ставља акценат на системе противваздушне и радио-електронске борбе, хиперсоничне ракетне системе средње и интерконтиненталне удаљености, као и на средства стратешког извиђања, који држе под контролом логистичке операције потенцијалног противника.
