Реч је о конверзији српског народа у Црној Гори у друге идентитете и почиње најпре од хрватских „праваша“ и клерикалаца, а иза тога стоје и Ватикан, и Загреб, и Беч. Касније то преузима и надограђује на један начин италијански фашизам, а на други начин Коминтерна.
„Чини ми се да је тај фашистички модел стварања црногорске нације био инфериоран у односу на разне хрватске конструкте у ком пољу треба видети Црногорце — да ли као потпуно похрваћене, да ли као засвођене хрватством у цивилизацијском смислу или као привезак хрватству против Срба. Комунистички модел је био нешто другачији, јер Црногорце до шездесетих година није видео као до краја издвојене из српске целине, али се и он у предмаспоковском времену фузионисао са левом варијантом хрватског ’праваштва‘ у оквиру Савеза комуниста Хрватске, који би требало да Црногорцима дâ идентитет који не треба да буде српски“, каже Раковић за Спутњик.
У „Црногорском сепаратизму“ Раковић је написао да не искључује могућност да се „Ђукановићева црногорска нација заједно са националним мањинама и страним менторима“ обрачуна са Србима у Црној Гори „на исти начин као што се Хрватска обрачунала са Српском Крајином 1995.“, али и да се не може искључити да Црна Гора поново постане српска држава.
„Све опције су у игри и неизвесно је како ће се одвијати прилике у Црној Гори, због тога што је најјачи фактор у Црној Гори — српски, упркос свему. Али режим, такав окрутан по својој природи, има уз себе и војне и паравојне структуре, које могу да делују разорно по српски народ у Црној Гори“, упозорава наш саговорник.
Раковић каже да патријарх Иринеј није претерао кад је упоредио положај Срба у данашњој Црној Гори са НДХ, јер „НДХ није само геноцид, него и ’правашка‘ идеја на којој се данас темељи црногорски сепаратизам“.
„Мило Ђукановић је у истој мери конвертит као што је био и Анте Старчевић и у истој мери је конвертит као што је то био Секула Дрљевић као лидер црногорских сепаратиста 1941. и ’нови Анте Старчевић‘, како су га звали. Поставља се питање: ако је Секула Дрљевић нови Анте Старчевић, а ко је онда нови Анте Павелић? Не мора да постоји потпуна аналогија, али се питам: с обзиром да је реч о истом простору, где су менталитетске особине веома сличне или истоветне, да ли ће се појавити нека особа која би на исти начин решавала српско питање у Црној Гори? НДХ је установљавала своју цркву, а исто то сада спрема Мило Ђукановић са тзв. Црногорском православном црквом. Али на то треба да постоји наш одговор, а не да будемо пасивни посматрачи“, упозорава Раковић.
„Мило Ђукановић је морао систему који је направио дати неку идеологију и себе направити неким паганским богом у том систему. А та идеологија је, логично, с обзиром на истоветан језик — хрватска ’правашка‘. Све идеје су покупљене одатле, нешто мало је надограђено комунистичким погледима, али је то у основи хрватска идеја, хрватска идеологија и хрватски сепаратизам у односу на Југославију, а овде је црногорски сепаратизам у односу на српство“, каже Раковић.
Према његовим речима, „кухиња је истоветна“ и она сеже у време половине 19. века, кад је Анте Старчевић одбијен на Београдском лицеју као предавач математике. Старчевић је молбу написао ћирилицом, али доктор филозофије није испуњавао формалне услове да предаје математику и од тада почиње његова разорна идеологија која је на крају изродила усташе и НДХ као најдесније крило „праваштва“.
„Исто то се сада дешава у Црној Гори. Још увек снаге тог режима нису такве да отелотворе то зло НДХ, али постоје и други видови, какво је, рецимо, било оно Туђманово протеривање Срба у акцијама ’Бљесак‘ и ’Олуја‘“, закључио је Раковић.
