Уметност увек доводи до бољег разумевања, али ми смо прошли време уметности и живимо у времену видео-игара и такозване научне културе, изјавио је редитељ Емир Кустурица на почетку округлог стола „Уметност у временима кризе и ратова: Поглед из данашњице“ у Југословенској кинотеци.
Округли сто је централни догађај дводневног скупа „Београдски контрапункт“, који се трећи пут одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања Србије као покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора. Циљ скупа је да окупи уметнике и мислиоце из разних делова света који доприносе разумевању савремених светских токова, односно, ситуације у којој се човек данас налази.
Кустурица је нагласио да се уметници различито понашају у миру и у рату.
„Верујем да је однос уметника према рату увек однос према нечему што је врло сложено. У прошлости су се групе уметника бавиле убијањем као естетским чином. С друге стране, велики књижевници су правили портрете људи у стању у којем је индустрија рата произвела индустрију депресије и невоља које су се шириле попут куге. Уметност се производи паралелно с ратом, а невладине организације постоје да би испричале приче о пораженом, док њихови шефови и даље шире рат“, рекао је Кустурица.
Према његовим речима, укидање биоскопа као емоционалног израза и довођење људи у сферу гледања у телефоне и екране довело је готово до укидања филмске уметности.
„На срећу, и даље постоји књижевност, али на несрећу, све већи број људи пише, а све мање њих чита. Налазимо се у врзином колу и пред неком великом променом која ће донети нови квалитет. Не треба бити песимиста“, рекао је Кустурица.
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић истакао је да је „Београдски контрапункт“ прилика да се чују уметници који долазе из другачијих културних кругова, политичких околности и историјских садржаја, истакавши да је задатак уметника да се храбро суоче с питањима која су битна за савремени тренутак.
„Трудимо се да управо такве теме изложимо на друштвену и медијску трпезу јер смо, као и већина света, изложени баналним темама и садржајима који служе за забаву или баратају индустријом страха или стрепње. Оваква промишљања иду на добробит сваком грађанину који жели да чује нешто ново и подстакне себе на размишљање, што јесте најдубљи смисао ’Београдског контрапункта‘“, казао је Вукосављевић.
Писац Слободан Деспот, који живи и ствара у Швајцарској, оценио је да данас живимо „у свету Прокруста, у цивилизацији која жели да изглади, да сваку криву исправи“.
„А уметност је управо ту да ствари закомпликује, да оно што је изгледало јасно претвори у маглу. Зашто? Зато што је човеково биће духовни мрачни бунар. То говорим ја као уметник, то је рекла читава наука, психологија 20. века. Оно мало свести коју контролишемо усмеравамо на реакцију ка свету у ком се налазимо, веома често да бисмо заштитили своју територију. Тај мрак савремена цивилизација се труди да осветли“, рекао је Деспот.
Писац Мухарем Баздуљ напоменуо је да је уметност кључна за разумевање ванредних ситуација.
„Друге области људског духовног деловања, као што су историја и политика, више се баве неким апстрактним концептима и неком врстом колективне слике, док уметност инсистира на индивидуалном и доноси катарзичне моменте који су појединцу најважнији“, рекао је Баздуљ и додао да се глас уметника чује, али да је пригушен.
Ове године су учесници „Београдског контрапункта“ и писци Хабиб Ахмадзаде (Иран), Џанг Ђићинг (Кина) и Герман Садулајев (Русија).
