Нови Дејтон за Косово Србији никако не би одговарао, јер би под патронатом САД исход тог процеса био унапред одређен.
Бивши главнокомандујући америчке војске у Европи Бен Хоџис предложио је „нови приступ“ решавању косовског питања, који подразумева главну улогу САД у преговорима, потпуну посвећеност по угледу на Дејтон, па и укључење новог главног преговарача, попут Ричарда Холбрука.
Да ли нам је потребан нови Холбрук и ко би то могао да буде? Може ли се изједначити Дејтонски споразум и решавање питања са Косовом?
Србији не треба „нови Холбрук“
Пензионисани дипломата Зоран Миливојевић каже да Србија нема разлога да се преда у руке Америке и да јој не треба „нови Холбрук“.
„Дејтон је завршио један рат. А ми овде нисмо имали рат већ војну агресију, наметнуту ситуацију и оружану побуну ради сецесије. У БиХ је био грађански рат. Када је реч о Холбруку, он је био ту са функцијом заустављања сукоба и превођењем тога на неки миран ток, ради реализације циљева само једне силе и једне структуре. Србија не може прихватати на своју штету ситуацију која треба да се заврши признањем Косова, јер како би се другачије све завршило ако би цео процес водила Америка“, мишљења је Миливојевић.
Миливојевићу предлог Хоџиса личи на мировну конференцију коју би водила - једна страна.
„Препознаје се у овом његовом иступању интерес Америке по питању Косова и Метохије и жеља да она ту буде главни арбитар. Србији не би одговарало да се на такав начин решава косовско питање, дакле, неком врстом изоловане конференције под патронатом Америке имајући у виду да Вашингтон није неутралан у целој тој причи. Они су признали независност Косова и стоје на позицији да коначно решење мора да буде признање. У таквим условима како би могла нека конференција да буде неутрална и да уважи интересе обе стране. То би било ближе некој врсти наметнутог решења на које би Србија већ у старту морала да пристане,“ уверен је наш саговорник.
Другачије околности
Миливојевић наглашава да су сада околности знатно другачије него кад се завршавао рат у БиХ, а питање Косова и Метохије није више једнострано лоцирано.
„Треба имати у виду да почетна позиција за разматрање судбине Косова у било ком виду подразумева да је оно у надлежности Савета Безбедности Уједињених нација и да је у питању њихов протекторат. Дакле, да то није држава, и да постоје друге велике силе које су и заинтересоване али имају и право и обавезу да о томе одлучују. На том нивоу треба посматрати расплет у вези са Косовом и Метохијом,“ закључује он.
Хоџис је свој предлог изнео у блогу под насловом „Нови приступ Србији и Косову“ и објаснио да се подразумева покретање „снажне и координисане иницијативе“, коју би предводиле САД у сарадњи са ЕУ и НАТО-ом, а са циљем да се осигурају услови да Београд и Приштина дођу до консензуса о коначним односима.
