Русија формирала делегацију за Парламентарну скупштину Савета Европе

Председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин саопштио је да ће у саставу руске делегације бити седам сенатора и 11 посланика. Према његовим речима, ако Парламентарна скупштина Савета Европе у целини прихвати извештај белгијској посланика Петре де Сутер о овлашћењима делегације првог дана заседања, 24. јуна, Русија ће истог дана поднети захтев да учествује на јунској седници.

„Руководећи органи оба дома Федералне скупштине истовремено су донели одлуку о формирању персоналног састава делегације Русије за Парламентарну скупштину Савета Европе“, рекао је Косачов.

У сенаторском саставу делегације, поред Кисљака, су и Александар Башкин, Андреј Епишин, Сергеј Калашњиков, Владимир Кожин, Татјана Лебедева и Сергеј Лисовски.

Косачов је подсетио да су, због раније уведених ограничења, руски посланици током четири године одбијали да учествују у раду Скупштине.

„Ако Скупштина буде гласала за извештај госпође Сутер, она ће признати да су њена претходна дејства против Русије била погрешна“, закључио је Косачов.

Саветодавни комитет Парламентарне скупштине Савета Европе усвојио је нацрт резолуције у којем је предложио да се руској делегацији врате сва овлашћења за учешће у јунском заседању.

Документ предлаже и да се унесе промена у повељу организације и да се укаже да, у случају оспоравања или преиспитивања овлашћења, чланови не могу бити лишени права гласа, права да наступају и права да имају представнике у Скупштини или у њеним органима.

Односи Русије и Савета Европе заоштрили су се током 2014. и 2015. године, када су руским посланицима одузета бројна права због политике према Криму. Москва је, услед немогућности за рад у таквим условима, обуставила учешће својих посланика на седницама.

Крајем јуна 2017. године сукоб се појачао. Москва је замрзнула део исплата у буџет организације све док овлашћења делегације Парламентарне скупштине Савета Европе не буду потпуно обновљена.

Руска страна је наставила посао на ратификацији конвенционих докумената.

Парламентарна скупштина Савета Европе признала је да су мере Москве довеле до финансијских тешкоћа, због чега је организација морала да замрзне девет одсто буџета, а дефицит је био 1,5 милиона евра.

Генерални секретар Савета Европе Турбјерн Јагланд изјавио је да би, ако Русија не буде плаћала доприносе две године, Комитет министара као уставни орган могао да размотри питање о њеној искључивању. За Русију тај рок истиче крајем јуна ове године.