Како је појаснио извршни директор „Нафтогаса“ Јуриј Витренко, то ће омогућити „Гаспрому“ да не преузима на себе ризике у вези са украјинским регулатором и оператером гасовода, него ће се тиме бавити украјинска компанија.
Такође, руској страни неће бити наплаћивана тарифа на транзит гаса, већ ће се та сума обрачунавати као „маржа“. Поред тога, истакао је и да ће висина те марже бити договорена са представницима Европске уније.
Међутим, Витренко је изнео и један услов, а то је да се руски и украјински цевоводи коначно споје, како би се осигурао константни проток гаса у обиму од најмање 90 милијарди кубних метара годишње, од којих ће 30 милијарди бити доступно за додатне капацитете транзита, не само за потребе „Гаспрома“, већ и за потребе других компанија.
На тај предлог руски експерти гледају са скептицизмом, а поједини стручњаци сматрају да су Украјинци, на тај начин, јавно понудили руској компанији да учествује у заобилажењу европских правила за тржиште гаса.
Ово није први пут да „Нафтогас“ предлаже да се раздвоје тачка предаје и тачка пријема гаса, али то не одговара ни „Гаспрому“, ни европским партнерима. Руски експерти објашњавају да Украјина заправо планира да промени актуелни споразум: уместо од „Гаспрома“, Европљани ће, у суштини, почети да купују гас од Украјинаца, који ће моћи да препродају руски гас уз доплату.
Витренкова изјава је одговор на речи члана управе „Гаспрома“ Сергеја Кузњеца, који је рекао да је и даље немогуће закључити уговор о транзиту гаса са Украјином на основу европских услова, пошто Украјина нема за то потребне институције, као што су регулатор и транспортни оператер. Логично би било, сматрају у „Гаспрому“, да се продужи постојећи транзитни договор. Међутим, Кијев инсистира на ревизији уговора у оквиру европског законодавства, упркос чињеници да постоје проблеми у њиховој имплементацији.
Сергеј Правосудов, директор руског Института за националну енергетику, каже да овај предлог о алтернативном уговору изазива бројна питања.
„Све ће зависити од конкретних услова, јер до сада је то општа изјава која, у суштини, не значи ништа. Неопходно је детаљно видети каква ће бити транзитна стопа — колико новца ће тражити за своје услуге. Друго, ко ће гарантовати поврат гаса у наведеним количинама. Као што знамо, следеће године цеви ће бити одвојене од ’Нафтогаса‘, то ће бити одвојена компанија и, сходно томе, испада да потписујете уговор са ’Нафтогасом‘, испада да он пумпа (гас) кроз гасовод који је у власништву друге компаније, и на крају је ’Нафтогас‘ одговоран за то да цео тај обим стигне до границе... Али овде није јасно ко гарантује све то — ’Нафтогас‘, који није власник тог система, или власник система“, објашњава Правосудов за Спутњик.
„Такође је нејасно како ће се то третирати у Европи. Према томе, прво треба да разумемо детаље“, наставља стручњак.
„Треће, можда и најважније питање, јесте: како ће се према томе односити европски партнери ’Гаспрома‘, или, прецизније речено, како ће они реаговати на то, с обзиром да је ’Гаспром‘ у обавези да им испоручи гас. Истовремено, украјинска страна већ годинама позива Европљане да подрже њен предлог да се пунктови за испоруку гаса пребаце на источну границу Украјине, како би Европа била одговорна за транзит гаса преко територије Украјине. Међутим, још се ниједна европска компанија на то није одлучила, сви они преферирају да узимају гас тачно тамо где је то назначено у старим уговорима, односно на западној граници Украјине. То јест, сви транзитни ризици и даље су на ’Гаспрому‘. Дакле, нема одговора на ова три питања, па не можемо да кажемо ни ’за‘, ни ’против‘. Неопходно је упознати се са свим конкретним детаљима“, истиче Правосудов.
Иако се „своп“ заиста може посматрати као правна алтернатива транзитном споразуму, експерти сумњају да ће „Гаспром“ прихватити овај предлог, с обзиром да је класични уговор о транзиту прихватљивији и разумљивији за компанију.
Кључан детаљ у овом предлогу је формирање цена услуга украјинске стране за транспорт — она се у том случају неће звати „транспорт гаса“, већ „пружање услуга за пренос одређене количине гаса од руске стране до европских потрошача“, а плаћање за те услуге стране ће унапред договарати.
Управо је то оно што би могло да буде лоше за „Гаспром“, јер ће се цена за транзитне услуге редовно повећавати, док ће ценовна политика за гас у Европи, напротив, кренути ка либералнијим ценама, нарочито зато што је течног природног гаса све више у Европи.
Такође, мале су шансе да ће „Гаспром“ моћи да уштеди на овом уговору, а Украјина ће по сваку цену инсистирати на повећању транзита гаса преко њене територије, јер је за њену економију приход од таквог уговора од виталног значаја.
Ипак, експерти закључују да је мало вероватно да ће „Гаспром“ пристати на овај алтернативни договор.
Уговори за снабдевање и транзит руског гаса преко Украјине истичу крајем 2019. године. Са увођењем у рад „Северног тока 2“, значајно ће се смањити значај украјинског гасног транспортног система.
Претходни покушаји преговора о новом споразуму нису довели до опипљивих резултата.
