Кестнер, као и његов страначки колега Армин Паул Хампел, ипак сматра да одлагање самита у Паризу представља лошу вест, јер је косовско питање „топ-тема“ која мора да се реши.
„Одлагање париског самита значи да се спор само прологнира“, каже Кестнер за Танјуг, подсећајући да ни самит у Берлину није донео резултате.
Армин Паул Хампел додаје да Београд размишља прагматично и да је усмерен ка проналажењу решења, док Приштина све то бојкотује политиком одбијања.
Посланик Бундестага и Хампел, председник страначког спољнополитичког одбора, долазе из опозиционе немачке АфД, десничарске, популистичке и евроскептичне странке, која је основана 2013. године, а већ 2017. са 12,6 одсто освојених мандата у Бундестагу била је највеће изненађење избора и појединачно трећа најјача парламентарна странка.
Познати по залагању за забрану ношења бурки, у јавности иступају и као заговорници става да је Косово и даље део Србије.
На питање да ли ЕУ као посредник у дијалогу има довољно снаге да допринесе решењу косовског питања или је потребно учешће других актера, Хампел каже да су и Уједињене нације изгубиле утицај, али да то важи и за европске земље.
„Одговор на косовску проблематику се може наћи у Вашингтону, а не у Паризу, Берлину, Лондону и једним делом у Москви“, каже Хампел за Танјуг, али истиче да је то лоше за Европу, али и за Србију.
Американци следе своје интересе, који се не поклапају са интересима Србије, Немачке, па ни Европе, додао је он.
Зашто је Косово и даље Србија
„Проблеме које имамо у Европи могли бисмо боље да решимо заједно на нашем континенту, него што би то урадили из Америке или Русије“, оцењује Хампел.
Кестнер и Хампел ових дана су посетили Београд, а Кестнер каже да је „у Србији“, односно на Косову и Метохији већ био, као војник Бундесвера у немачком контингенту Кфора.
Он сматра да је рат на Косову 1999. био противан међународном праву и да је све почело са „једном лажи о масакру“, које он тада није био свестан.
„Тадашња ратна пропаганда Шредера, Фишера и Шарпинга убедила је немачку јавност и немачки војници су, први пут после Другог светског рата, учествовали у једном рату у Европи“, рекао је Кестнер, иначе члан Одбора Бундестага за одбрану.
Подсетио је да је недавно у Бундестагу, у расправи о продужењу мандата Бундесвера на КиМ, казао да АфД то више не подржава, јер сматра да тамошњи актери треба да покажу да могу да решавају проблеме.
„По мом личном мишљењу, Косово још припада Србији и део је Србије“, истакао је посланик Алтернативе.
Као војник Кфора упознао Тачија
Кестнер је навео да је као војник Кфора упознао Хашима Тачија, тада у униформи ОВК.
„Многи од њих који су били у ОВК починили су ратне злочине и данас седе у влади, а да нису одговарали за то“, нагласио је немачки посланик.
То, како је навео, значи да Београд, али и други, имају посла са „ратним злочинцима, криминалцима и кријумчарима оружја и дроге“.
„Тешко је преговарати са тим људима. Њих треба да замене, али то очигледно косовски Албанци још не желе. Верујем да је веома тешко за српску власт да води разумне преговоре, јер српска власт и народ знају о каквим особама се ради“, објаснио је Кестнер.
Он је оценио да власт у Београду стално чини уступке за разлику од друге стране.
„Тешко је кад једна страна стално даје или је приморана да даје, да би се постигао извесни статус кво, док друга чека пожељан резултат“, закључио је Кестнер.
