До жучне расправе око избора челника Европске комисије, Европског савета, Европске централне банке и Европског парламента, дошло је када су две кључне групе, социјалисти и либерали-центра, ставиле до знања да не подржавају кандидата конзервативне Европске народне партије Манфреда Вебера.
Он је добио подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел, али је није добио и од председника Француске Емануела Макрона.
Макрон има легитимно право
Објашњавајући ову кризу, др Слободан Зечевић са Института за европске студије подсећа да је на прошлим изборима 2014. године коалиција народних партија и социјалдемократа имала апсолутну већину, па је први на листи народних партија које су добиле највећи број гласова Жан Клод Јункер истакнут за председника Комисије. Шефови влада чланица у европском савету морали су да га прихвате. Међутим, на овим изборима народне партије и социјалдемократе немају апсолутну већину, сада је потребна шира коалиција која би укључила либерале, а можда и зелене, каже Зечевић.
„Председник Макрон то сада користи и каже првом на листи народних партија, који имају највише посланика, али немају апсолутну већину са социјалистима, ’не можете ви више да одређујете председника Комисије, сада је потребан трипартитни договор‘. Његова групација либерала Реновирање ЕУ доста је ојачана француским посланицима, сада их има 106. Макрон сматра да има легитимно право да активно учествује у именовању председника Комисије, да Вебер као први на листи не мора да буде изабран, као што је било на прошлим изборима са Јункером“, објашњава Зечевић.
Додаје да су са друге стране Немци били тврди, да је Меркелова инсистирала на Веберу као идеалном кандидату, јер је коалиција народних странака добила највише посланичких места.
Договора мора бити
Зечевић је уверен да ће се тражити треће, компромисно решење. Подсећа да је Емануел Макрон имао идеју да истури некога из своје либералне групације странака или Мишела Бернијеа, који је добро водио преговоре о „брегзиту“. Међутим, то му очигледно не полази за руком.
Председник Европског савета Доналд Туск нове разговоре о избору челних људи европских институција најавио је за 30. јун. Не постоји могућност да се тада не договоре око кључних имена, некакав компромис ће морати да пронађу, каже Зечевић.
„Обично се раније у оваквим ситуацијама бирала трећа личност из неке мање државе, да на челу ЕК не буде ни Француз, ни Немац. Када није било компромиса између Велике Британије, Француске и Немачке око личности која би била председник Комисије, онда су извлачили некога из Луксембурга, из неке мање државе“, подсећа.
Парламент диктира избор
Зечевић додаје да су раније државе-чланице Европске уније имале одлучујућу улогу у одређивању председника Комисије, али данас то Европски парламент више не дозвољава. Парламент каже, нећемо изабрати никог кога предложи Европски савет, ако га ми не подржавамо, зато је неопходан договор коалиција, каже наш саговорник.
„Има још једна идеја коју је изнео Франц Тимерманс, који је био први на листи социјалдемократа. Он је рекао да не може да буде председник Комисије нико ко није био први на листи. Вероватно мисли да би он могао да буде то компромисно решење, а он се и помињао као могућност“, каже Зечевић.
Ако прође идеја да председник Комисије ипак мора да буде неко ко је био први на листи, један од кандидата је и лидер либерала-центра Маргарет Вестагер.
