Најпознатија и највећа налазишта ћилибара у Европи су у балтичким земљама, а скоро 90 одсто ћилибара се добија у руском Калињинграду.
Балтички ћилибар је настао у терцијару, већим делом у олигоценској епохи пре 40-60 милиона година.
С обзиром на веровања у његове магичне моћи, ћилибар је био веома тражен још у праисторији. Старогрчки назив за ћилибар је електрон, а у најстаријим грчким митовима се наводе занимљиве особине ћилибара насталог од суза које су рониле Хелијаде над мртвим Фаетоном. У антици је често повезиван с разним веровањима, па се још тада носио као амајлија и накит, а са обала Балтика допремао се све до Аквилеје чувеним „Ћилибарским путем“.
Данас се ћилибар користи за украшавање, прављење накита, али и у индустрији лакова и као веома добар изолатор.
