Резервоари воде претворили су се у блатна поља, а град сада зависи од комбинације неколико постројења за десалинизацију и транспорта великих количина пијаће воде железницом, преноси РТС.
Пресушивање извора указује на низ проблема, од чега су најтежи лоше управљање, претерано експлоатисање извора и мењање климатских услова.
Надлежни тврде да само киша може да извуче Ченај из ове ситуације, али се стање није много поправило ни након неколико пљускова средином седмице.
Становници су се окренули флашираној води како би задовољили своје потребе, али то долази са приличном ценом, јер превозници често наплаћују своје услуге по високим ценама.
Пре прошлонедељних пљускова у граду киша није пала 200 дана, а након слабије прошлогодишње сезоне монсуна, четири градска резервоара почела су почетком године да нестају. Стање се додатно погоршало изузетно високим температурама у мају, па сада резервоари изгледају као блатна поља.
Међутим, проблем Ченаја иде даље од климатских промена. Град и његова околина искусили су изузетно повећање становништва, што је резултирало много већом потрошњом.
Град је од четрдесетих година прошлог века сваке деценије бележио повећање популације за више од 10 одсто.
Повећање броја становника не само да је утицало на потрошњу, већ је због насељавања толико броја људи дошло и до бетонирања великих површина, што је у великој мери онемогућило да се вода кроз тло улије у подземне воде и дође до градских резервоара.
Да читава ситуација буде још гора, не постоји служба за праћење потрошње, па су се и тако скромни извори воде неекономично користили.
