Ова етно група недавно је промовисала свој нови це-де који се зове „Трилогија са Кошара“. Према речима Марка Качаревића, вође „Појаца“, то је њихов допринос великој годишњици страдања српског народа.
„Желели смо да ’Трилогијом са Кошара‘, аутора Невена Милаковића из Бара, дамо допринос обележавању двадесет година од НАТО агресије на нашу земљу, и уопште од завршетка те славне битке. Оно што нас је инспирисало је чињеница да никада нисмо сазнали шта се заправо дешавало у јужном делу наше земље“, истиче Качаревић за Спутњик.
Он сматра да смо ускраћени права на истину и две деценије касније.
„Верујем да ћемо кад-тад сазнати целокупну истину. И да ће то бити засновано не само на песмама и филмовима него и на неким озбиљним чињеницама и информацијама. Међутим, за то је потребно време. Као што видимо, 20 година је минимум да би се неке ствари промениле“, каже наш саговорник.
Качаревић објашњава да је њихов ансамбл оформљен 2011. године, откад се баве очувањем српске духовне и традиционалне музике. Залагање „Појаца“ препознао је патријарх Иринеј, који је овом саставу дао благослов у сваком њиховом даљем раду на очувању српске музике.
„Нас четири другара са Теолошког факултета желели смо да улепшамо црквена богослужења. То је оно што недостаје нашим црквама. Онда је идеја расла, састав се повећавао и прикључио нам се женски део ансамбла“.
Марија Баљевић, која се „Појцима“ придружила из музичке школе Мокрањац са одсека за традиционално певање, каже за Спутњик да не постоји званичан критеријум за пријем у ансамбл.
„Битно је да се поклопе енергије. Ово је тим. Неко може да буде феноменалан солиста, али ако не уме да се снађе у групном певању, није то то“, наглашава Баљевићева.
На питање да ли је етно музика довољно заступљена на нашој уметничкој сцени, Марија објашњава:
„Захваљујући разним етно групама и саставима – да, али опет у недовољној мери. Данас ће, нажалост, свако пре да изађе у кафану него што ће да оде да гледа неки културни догађај“.
Наши саговорници су сагласни у одговору на питање шта за њих представља патриотизам.
„Једноставно – волети своју земљу, поносити се њоме. Нажалост, често чујемо: ’Ви србујете у Србији‘. Хвала тим негативним коментарима. То нас мало покреће. Волимо критику више него похвалу, јер нас она усмерава у ком правцу да идемо и да будемо бољи него што јесмо. Чувамо и просто гледамо да будимо ту свест код нашег народа, који је успаван. Поносни смо на оно што јесмо и што нам је Бог дао“.
Од реализованих пројеката ансамбла „Србски православни појци“ издвајају се снимање це-деа за обнову манастира Ступови као и снимање це-деа са корачницама за Војску Србије, чиме је обновљена традиција певања током марширања. Наступају широм земље, у Републици Српској, али и у једном делу Хрватске.
„Ми се дружимо са људима, никада нисмо пожелели да будемо звезде или јавне личности. Враћамо традицију кроз песму, то је наш дар“, закључују Качаревић и Баљевићева за Спутњик.
