Док из Владе тврде да је Венецијанска комисија дала позитивно мишљење на актуелни Приједлог закона, из Митрополије поручују супротно, тврдећи да није прошла кључна одредба закона, а то је да се једностраним пописним актом обрише имовина Митрополије и других црквених и вјерских субјеката и то без икаквог судског поступка и административне процедуре.
Коначан став у понедјељак
Да је уистину и даље непознат коначан став Венецијанске комисије, потврдио је портпарол те институције Панос Какавиатос, који је за „Побједу“ саопштио да ће коначно мишљење овог тијела Савјета Европе бити објављено на сајту ВК у понедјељак.
„Мишљење Венецијанске комисије прошло је кроз низ важних измјена и допуна које су нас онемогућиле да одмах доставимо саопштење за јавност“, појаснио је Какаваитос.
Европа поздравила многе бесмислице
Док и даље траје неизвјесност поводом финалног става Венецијанаца, угледни адвокат и бивши министар правде у Влади Црне Горе Драган Шоћ, у разговору за Спутњик истиче да га не би изненадио било какав сценарио, чак и и када би Венецијанска комисија дала позитивно мишљење, јер је, како каже, та институција до сада „дала позитивно мишљење на скоро све што се у Црној Гори усвајало, а што се касније показало као потпуно бесмислено“.
С тога, наш саговорник наглашава да мишљење Венецијанске комисије ни у ком случају не би требало доживљавати као Свето писмо.
„Венецијанска комисија је тијело Савјета Европе, које чине истакнути стручњаци који би требало да дају своје мишљење да ли је законодавство, које се сада уводи, у складу са неким европским вриједностима. Међутим, оно што ја знам јесте да су све државе посебне и специфичне. Принципи постоје, али они нису једнообразно уређени у свим државама. Тако да мислим да државе старе демократије не обраћају много пажњу на ставове и мишљења Венецијанске комисије, а ми се понашамо као земља комплекса и као да је малтене Свето писмо све што Венецијанска комисија каже.“
„Они су нпр. дали позитивно мишљење на то да се тужилац у Црној Гори бира двотрећинском већином (у парламенту), тврдећи да је то некакав европски стандард и на још којекаве правне и системске глупости које су направљене у Црној Гори, тако да за мене Венецијанска комисија не представаља никакав ауторитет и искрено речено, не бих се много обазирао на њихове ставове“, категоричан је Шоћ, уз опаску да „мишљење Венецијанске комисије, какво год било, не треба узимати као релевантно“.
Мишљење за заморчиће...
Он додаје да га на то упућује дугогодишње правничко и политичко искуство.
„Ја понављам, у неколико наврата сам имао прилике, док сам се активно бавио политиком и био у парламенту, да видим њихова мишљења и препоруке. Право да вам кажем, они ће све што ви хоћете уклопити у неке њихове стандарде, као да смо ми неки заморчићи и као да се тако поигравају са Црном Гором“, каже Шоћ.
За саговорника Спутњика је, како каже, много значајније напокон схватити да ми овдје живимо и да они који управљају овим системом, треба да размишљају о последицама које ће Закон о слободи вјероисповијести произвести у Црној Гори, док је Венецијанску комисију за то „баш брига“.
„Мислим да ако Влада буде инсистирала на овом закону, да ће то изазвати озбиљне проблеме и подјеле унутар Црне Горе и да то неминовно доводи до сукоба између Владе и православне Цркве у Црној Гори, односно Митрополије црногорско-приморске и других епархија које дјелују на територији Црне Горе. Бојим се озбиљних поледица по стабилност Црне Горе“, упозорава Шоћ.
Вратити све на почетак
Наш саговорник закључује да ако у Влади има и трунке одговорности према Црној Гори и политичке осјетљивости за све ово што се дешавало и за могуће последице, онда ће она вратити предложени закон у фазу нацрта, поново окупити све и рећи: хајде да не журимо и да видимо шта је то проблематично.
Па боље да изгубимо још неколико мјесеци или годину или двије да се те ствари рашчисте и да се дође до закона иза којега сви могу стати и који неће изазивати потенцијалне невоље.
„Мислим да би то било паметније, али знам да до сада (у Влади) нажалост нису показали политичку одговорност, јер су многа законска решења гурали без много бриге за последице“, јасан је Шоћ.
