Карпхамар, шведски судија који је био именован као први страни делилац правде у јужној српској покрајини крајем 1999. године, недавно је у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, у којој је писао о својој каријери на КиМ од 1999. до 2011. године.
Његова служба на КиМ у правосудном смислу је, како каже, „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“.
Код најкрупнијих случајева покушаја процесуирања Албанаца за злочине по правилу су се појављивали „главни играчи на КиМ — Американци, који су утицали да се злочини сакрију, а убице пусте“, рекао је Карпхамар у интервјуу за „Вечерње новости“.
Карпхамар је истраживао случај напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева, фебруара 2001, када је погинуло 12, а рањено 43 Срба. Главног осумњиченог за овај напад, Фљорима Ејупија, одмах је ухапсила полиција Унмика и то на основу ДНК трагова.
Човек ког је команда Кфора слушала
„Међутим, из мени непознатих разлога, уместо да је чекао истрагу у притвору УН, амерички Кфор га је одвео у 'Бондстил' одакле им је наводно побегао. Не знам како је побегао, чуо сам да га је обучавала ЦИА, а последње информације о њему сам добио 2012, да живи мирно у Подујеву“, рекао је први судија Унмика на КиМ.
Карпхамар је испричао и како су једном приликом код њега дошли високи британски официри из састава Кфора да траже савет, пошто је њихова патрола у близини административне линије са централном Србијом код Подујева налетела на групу припадника ОВК наоружаних аутоматима и бомбама, који су кренули у напад на српске куће.
„Зауставили су их и када су покушали да разоружају бандите, појавили су се амерички војници који су им наредили да их пусте. Ти људи су извршили нападе на српске куће, а фрустрирани Енглези су питали шта да раде... Нисам могао ништа, ту је био надлежан Кфор, а они су то после решавали мимо Унмика“, навео је Карпхамар.
Према његовим речима, у време Бернара Кушнера, некадашњег шефа цивилне мисије УН на КиМ који га је и именовао на функцију страног судије у покрајини, о свему се питао његов заменик Американац — Џек Кови.
„Он је био тај кога је команда Кфора беспоговорно слушала, а без војника НАТО-а, Унмик полицајци су били немоћни“, навео је Карпхамар.
Карлу дел Понте не занима трговина органима
Карпхамар је рекао и да је о трговини органима отетих Срба, о чему је чуо од др Зорана Станковића када је ексхумирана масовна гробница у Динарцу, одмах обавестио Карлу дел Понте, тадашњег главног тужиоца Хашког трибунала, али да она није била заинтересована за то.
Када је у питању извештај Дика Мартија и суд у Хагу за ратне злочине Албанаца, Карпхамар је песимиста.
„Прошло је 10 година од извештаја Мартија, а 20 година од када су се ти злочини догодили. Није реално очекивати да ће се Албанцима судити“, сматра Карпхамар.
Поводом НАТО бомбардовања, Карпхамар каже да је од највиших америчких старешина чуо да је бомбардовање Србије било припремљено од њихових обавештајних агенција, са циљем да се Косово одвоји од централне Србије и да се тамо успостави војна база њихових снага.
Карпхамар је истакао да се диви Србима који су остали на Косову.
„Они од 1999. нису добили шансу да живе као нормалан свет, мада су поједине јединице Кфора много чиниле да их заштите. Верујем да се многи међународни чиновници који су се нашли на КиМ у мисијама Унмика и Кфора данас стиде кад се сете тих дана“, рекао је Карпхамар.
