Некима који баш и нису познаваоци „добросуседских односа“ на Балкану, захтев Софије би у најмању руку могао да изгледа као чудан. Међутим, иза њега се, по речима саговорника Спутњика, практично крије одрицање Македонаца од сопственог идентитета и као нације, и као државе.
Споразум о добросуседским односима званичници двеју држава потписали су 1. августа 2017. године, али је заједничка Комисија о историјским питањима требало да утврди право стање ствари у ситуацијама у којима размимоилажења постоје и да их, ако је могуће, „испегла“.
Чији је Илинденски устанак
Судећи по изјави бившег председника Бугарске Георгија Парванова, да се рађа антибугарски македонизам у најгрубљој форми, тешко да ће до тога скоро доћи. Илинденски устанак из 1903. године, против Османског царства, а за аутономију Македоније, који Македонци сматрају једним од највећих и најзначајнијих догађаја у модерној историји, по Парванову је био „бугарски по свом карактеру“.
Огласио се и премијер Бугарске Бојко Борисов оценом да Скопље још није „зрело“ за добијање датума за почетак преговора о приступању ЕУ, све док се спори да ли је оснивач ВМРО Гоце Делчев Бугарин или Македонац и док користи антибугарску реторику.
Само реците, шта је Делчев!
Бугарска министарка спољних послова Екатерина Захаријева била је још прецизнија: Софија не захтева ништа више од Северне Македоније, већ само истину да је Гоце Делчев без икакве сумње Бугарин.
И бугарски министар одбране и председник странке ВМРО-БНД Красимир Каракачанов утврдио је да Северна Македонија неће моћи да се придружи ЕУ и НАТО-у уколико не прихвати став Бугарске о историјским питањима која изазивају контроверзе у обема државама.
Тај политичар је изразио огорчење и због чињенице да Скопље инсистира на македонском пореклу револуционара Гоце Делчева, као и због недавног предлога Северне Македоније да уприличе заједничку прославу посвећену том националном хероју и то 7. октобра — на дан када је Софија предала његове посмртне остатке Скопљу.
Каракачанов је више пута изјављивао да ће Бугарска блокирати приступање Северне Македоније Европској унији и НАТО-у, уколико премијер Зоран Заев „настави да тврди да македонски језик постоји“.
Софија највећа препрека
Дакле, Северној Македонији, све и да Берлин, Париз, Хаг и Копенхаген у октобру смекшају по питању датума за отпочињање преговора о приступању ЕУ, који пре неколико дана нису хтели да им дају, Бугарска остаје као тешко савладива препрека.
Македонски новинар Миленко Неделковски, за кога, како каже, не постоји Северна Македонија, већ Република Македонија, јер је народ на референдуму тако одлучио, сматра сасвим реалном претњу Бугарске да блокира њен пут ка ЕУ и НАТО-у.
„Комисија је стала још на самом почетку. Македонски члан те Комисије, историчар Ванчо Георгијев, јуче је објаснио да су Бугари када су дошли на први састанак рекли: Ако не кажете да је Гоце Делчев Бугарин, имаћете вето у ЕУ. То је исто као што вама одузимају Косово, тако нама желе да одузму оно што је наше. Они пробају, а на нама је да издржимо“, објаснио је саговорник Спутњика.
Посмртни остаци у врећици на црквеном тавану...
Неделковски, који то види као окупаторску аспирацију Софије, каже да Бугари знају да Делчев никада није био њихов и да ни надаље то неће бити. Подсећа и да су кости Делчева од 1903, па све по завршетку Другог светског рата биле у врећици на тавану Цркве свете недеље у Софији, што довољно сведочи колико су га сматрали својим херојем.
Међутим, Неделковски не мисли да је Бугарска једина сметња евроатлантским интеграцијама Скопља.
„Ми у сваком случају нећемо ући у ЕУ, зато што нама то не треба, а и ЕУ то не жели, а нећемо ући ни у НАТО, зато што ће то очито блокирати веома озбиљна чланица НАТО-а — Турска, која нас искључиво признаје под именом Република Македонија“, мишљење је тог новинара.
Идентитет, улазница за ЕУ и НАТО
Универзитетски професор, правник, др Александар Даштевски сматра да Комисија нема шанси да нешто уради и дође до сагласја. Како каже за Спутњик, „ови наши су све прихватили, јер је важно бити у НАТО-у и ЕУ, па макар се и свега одрекли“. А то је, додаје он, неприхватљиво, јер ако ви немате свој идентитет, онда џабе и било која међународна организација.
Међутим, Даштевски сматра да је за Скопље неприхватљив став Софије по питању Делчева, јер у Северној Македонији, како каже, нема човека који је спреман да призна да је он, који се борио за аутономију Македоније, а рођен у Егејској Македонији, Бугарин.
„Историчари који преговарају, који су у Комисији, рекли су да то неће признати по цену да нас блокирају у приступању ЕУ, тако да се сада и то компликује. Мислим да можда нађу неку солуцију да се он декларисао као Бугарин, али да се борио за македонску ствар. То је неко средње решење“, указује саговорник Спутњика.
Македонски Бугарин
То што се Делчев изјаснио као македонски Бугарин и тим податком сада Бугари машу, само указује да у том тренутку, када су као државе постојале Србија, Бугарска и Грчка, он није имао другог избора, објашњава овај универзитетски професор.
По његовом мишљењу, признање да је Делчев Бугарин значило би да Македонци уопште не постоје. А то је, како каже, и циљ — да се покаже да Македонци генерално не постоје и да су то Бугари.
Он подсећа да се највећи универзитет у Бугарској, који је, каже, понос те државе, зове Свети Климент Охридски, чиме су хтели да ставе до знања да је реч о бугарском свецу и бугарској територији.
