Том одлуком одбијена је као неоснована жалба тужиоца за организовани криминал и потврђена првостепена пресуда Специјалног суда у Београду из јула прошле године.
Оптужби су ослобођени некадашњи комаданти ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници јединице Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Драгиша Радић, Владимир Потић и Мића Петраковић.
У детаљном образложењу одлуке Апелационог суда, које је објављено на његовом сајту, наводи се да је првостепени суд правилно поступио када је окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело оружане побуне, с обзиром на то да изведеним доказима у току овог кривичног поступка није утврђено да су окривљени учинили то кривично дело.
„До таквог закључка првостепени суд је дошао правилном оценом изведених доказа, цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, те је у склопу одбране окривљених дао за своје чињенично-правне закључке довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд“, наводи се у образложењу.
Улемек и Јовановић у затвору у Пожаревцу у строгом режиму издржавају казне од по 40 година затвора на које су осуђени због више тешких кривичних дела, поред осталих и за убиство премијера Зорана Ђинђића.
Остали оптужени су се бранили са слободе.
Током суђења оптужени су тврдили да је то био протест, а не о побуна.
Овом одлуком суд је обио као неосноване тврдње из оптужнице, која је припаднике ЈСО теретила да су кривично дело извршили тако што је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Ђинђића, да прекине са побуном.
Истовремено, оперативни део Јединице је борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао ауто-пут.
Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Сава центра.
На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.
Таквим поступањем Јединице били су непосредно угрожени сигурност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.
Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.
Оптужени су у својим одбранама негирали побуну, тврдећи како су исказали протест због обмане надређених.
Наиме, припадници ЈСО су ухапсили браћу Бановић који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.
Командантима ЈСО-а је наводно речено како су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и како нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.
Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.
