Иако су анкете на изборима у Истанбулу фаворизовале кандидата Ердоганове владајуће Партије правде и развоја (АКП), бившег премијера Биналија Јилдирима, победа опозиционог кандидата Екрема Имамоглуа могла се очекивати, наводи дугогодишњи дописник Танјуга из Турске Војислав Лалић.
Имамоглу је на поновљеним изборима у најзначајнијем и најмногољуднијем турском граду, родном месту и до сада највећем упоришту Реџепа Тајипа Ердогана поразио кандидата АКП са разликом од око 750.000 гласова, након што су избори одржани у марту поновљени на основу жалби из АКП. Колико је победа убедљива, говори и чињеница да је разлика у марту износила око 13.000 гласова у Имамоглуову корист.
Два разлога за Ердоганов пораз
Према Лалићевом виђењу ситуације, два су разлога због којих је Имамоглу, припадник Републиканске народне партије (ЦХП), остварио овако убедљиву победу.
„Прво, грађанима је очигледно доста закулисних игара. Поништавање избора од стране Врховне изборне комисије, која се нашла под Ердогановим притиском, очигледно је имала супротан ефекат. Тако нешто у Турској се није десило још од 1950, када је уведен вишепартијски систем. Свакоме је било јасно да је немогуће да је опозиција покрала гласове, ако Ердоганова владајућа партија већ 20 година контролише све структуре власти у Истанбулу и свакоме је било јасно да он жели својој партији да пружи нову шансу да победи на изборима“, каже Лалић.
Други велики разлог који је допринео Ердогановом поразу свакако је и економска криза, додаје он. Турска се суочава са двоцифреном стопом инфлације, великим бројем незапослених, са падом курса лире, што грађани свакодневно осећају на својој кожи и више не наседају на олака обећања политичара.
Неочекивано убедљива разлика
Ипак, каже Лалић, није се могло очекивати да ће Имамоглу на поновљеним изборима тако убедљиво победити. Изражено у процентима, он је освојио 54 одсто гласова према 45 одсто, колико је освојио Ердоганов фаворит Бинали Јилдирим.
„То је на неки начин изненађење ових избора, мада треба додати још једну чињеницу, иако то можда није био кључни разлог, а то је сама личност опозиционог кандидата Екрема Имамоглуа. То је модеран, млад политичар, социјалдемократа. Политичар који држи раширене руке према свим структурама друштва, што у Турској није случај. Напротив, турски политичари, или већина турских политичара, још по правилу иду једносмерном улицом“, објашњава Лалић.
Хоће ли власт извући поуке
Најинтересантније питање након сумирања резултата избора јесте хоће ли турски председник Ердоган извући поуке из првог великог пораза који је доживео у вишедеценијској политичкој каријери.
У родном Истанбулу Ердоган је и почео политичку каријеру 1994. као активиста фундаменталистичке и касније забрањене Партије врлине, да би на темељима те партије 2001. основао АКП, која од када је основана није знала за пораз.
И Ердоган је, попут Имамоглуа, каријеру почео као администратор једног од истанбулских дистрикта, да би постао градоначелник града на Босфору.
Оно што је сада сигурно, према Лалићевим речима, јесте да турски председник мора да изврши кадровске промене у редовима своје странке.
„Он се до сада, уљуљкан у победама, окружио рођацима, пријатељима, заправо кадровима који нису били дорасли позицијама које су покривали, јер је Ердоган очигледно мислио да је довољно да својим ауторитетом обезбеђује победе. То очигледно у Турској више неће пролазити и сада је велики знак питања хоће ли извући наравоученије из ових избора и извршити суштинске кадровске промене“, сматра Лалић.
Шанса до 2023.
До сада је турски председник у неколико наврата, кад год би му се неки од сарадника приближио по популарности, решавао да их одстрани из свог окружења. Као примере, Лалић наводи бившег председника Абдулаха Гула или премијера Ахмета Давутоглуа, који је био један од идеолога „неоосманизма“, на којој АКП заснива свој програм.
Шансу да нешто промени турски председник има до 2023, када му истиче мандат и када се одржавају председнички и парламентарни избори, закључује Лалић.
На изборима одржаним у марту Имамоглу је прогласио победу са разликом од 13.000 гласова у своју корист. Међутим, АКП је уложила жалбу изборној комисији, под изговором да су многи гласови покрадени и да многи посматрачи на изборним местима нису имали званично одобрење да буду тамо.
Након тога је донета одлука да се избори понове, што су многи критичари Ердогановог режима протумачили као притисак турског председника на изборну комисију.
Уследио је епилог у којем је Имамоглу, мало познати администратор истанбулске четврти Бејликдузу, убедљиво победио Биналија Јилдирима, једног од оснивача АКП, бившег премијера и председника Парламента Турске (Меџлиса).
