„Много је тога што тада нисмо имали“, каже генерал Божидар Делић, некадашњи командант 549. моторизоване бригаде, јединице која је током НАТО агресије учествовала у бици на Паштрику, док погледом прелази преко експоната изложених на тек отвореном међународном сајму наоружања „Партнер 2019“.
Као војника, радује га да српска наменска индустрија прави нешто ново. Делић је посебно задовољан тиме што се у српску наменску индустрију укључују и приватне фирме, факултети и институти. Такав начин рада добар је, према његовој оцени, јер Србија не може, попут неких већих и богатијих земаља, да производи оружје без укључивања приватног сектора.
Од „Тамнаве“ до „Милоша“
На београдском сајму публика, која је ограничена на посебне госте и новинаре, има прилику да погледа најновија достигнућа српске војне индустрије.
Ту су самоходни вишецевни модуларни лансер „Тамнава“, који за неколико минута може да испали 100 ракета, ракетни систем „Шумадија“ и борбена возила „Лазар“ и „Милош“.
Како каже војни аналитичар Александар Радић, новина овогодишњег сајма је и Ербасов хеликоптер Х145М, први од планираних девет, чија је примопредаја и извршена на сајму.
Још 2016. године, Србија и компанија Ербас потписали су уговор у вези са набавком девет хеликоптера овог типа.
„Овде није реч само о финансијском аранжману и модернизацији војске, већ и о својеврсном политичком симболу“, каже Радић. Уговор у вези са набавком са Ербасом потписан је готово истовремено када је потписан и уговор са Русијом у вези са набавком Мигова и руских хеликоптера.
„То је, заправо, кроз модернизацију војске, одраз става српске политике да треба одржавати контакте са водећим силама, а кроз аранжмане у вези са набавком наоружања и опреме, то добија и стварну потврду. На хеликоптеру Х145М биће систем наоружања који се развија у Србији, у Војнотехничком институту, и то је, заправо, куриозитет, јер је реч о софистицираном европском производу, који ће имати ракете С8 калибра 80 мм, а које су производ совјетског доба; сада се производња тих ракета сели у Србију, као и производња митраљеза, за кога је лиценца добијена из СССР, заједно са тенком Т72. Србија ће најновију европску опрему спојити са техником из совјетске ере која је још увек употребљива“, објашњава Радић.
Све за батаљон
Већина производа које Србија извози у иностранство су, према Радићевим речима, стрељачка муниција, минобацачке мине, артиљеријска муниција… То су средства која се траже из Србије и чине највећи део извозних послова српске војне индустрије.
Српска војна индустрија, каже наш саговорник, извози све оно што представља опрему једног пешадијског батаљона.
„Србија заиста може да опреми батаљон, од почетка до краја: од униформе, преко пушке, па до возила која се користе. Оно што доноси највише пара српском извозу најмање је видљиво и најмање је атрактивно у медијској презентацији, али доноси новац, од тога се живи. Ако неко жели десетине хиљада минобацачких мина, то је конкретан посао, а то што минобацачка мина није превише фотогенична, није велика, није тако елегантна за медијску презентацију, као неки ракетни систем, то је већ неки потпуно други проблем“, каже Радић.
Осим самоходне хаубице „Нора“, својеврсног споја западних и источних технологија, сви други сложени борбени системи српске војне индустрије су још увек у развоју, наглашава Радић.
„Деспот“ и „Вампир“
Борбено возило „Деспот“ представљено је на штанду Ремонтно-техничког завода „Братунац“ и, према речима директора завода Славена Ристића, од прототипа, представљеног у јануару ове године, возило, које је ушло у серијску производњу, претрпело је најмање 52 измене.
„Измене су од рампи назад, од прозора, прагова, које смо променили и сузили, распоредили смо и тежиште возила мало другачије, имамо ту још носача и ствари које су постале стандард“, каже Ристић.
Осим „Деспота“, технички завод из Братунца представио је и пиштољ под надимком „Вампир“, борбени пиштољ калибра 9 милиметара и капацитета од 18 или 20 метака.
