Према правилима процедуре, због оспоравања инцијативе украјинских и грузијских посланика враћања овлашћења делегацији Русије, донета је одлука да Комитет за правила и препоруке и Комитет за мониторинг припреме извештаје тим поводом у року од 24 часа.
У резолуцији која је део извештаја о надлежностима, говори се да је „Скупштина увек желела дијалог као средство постизања дугорочног решења“.
„Скупштина тражи да се ратификују надлежности руске делегације“, наводи се у тексту документа који је припремио британски парламентарац Роџер Гејл.
Притом се додаје да, са своје стране, „Скупштина позива Русију да реализује све препоруке, укључујући резолуције 1990 (2014), 2034 (2015) и 2063 (2015)“.
Осим тога, Скупштина позива руске власти да се ослободе 24 украјинска морнара која су заробљена у Керчком мореузу због незаконитог уласка у руске територијалне воде, као и да се хитно уплати чланарина у буџет Савета Европе.
Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је 24. јуна резолуцију којом позива руску делегацију да учествује на јунској седници, иако остаје могућност оспоравања мандата делегација. У резолуцији се наводи и да права руске делегације да гласа, говори и да буде заступљена — не подлежу санкцијама. Делегација Русије је први пут од 2016. године поднела захтев за потврђивање својих мандата у ПС СЕ.
Односи Москве и Кијева су се погоршали након државног преврата у Украјини, повратка Крима у састав Русије и почетка устанка у Донбасу. Кијев је више пута оптуживао Москву у вези са наводним мешањем у унутрашње послове Украјине, а нарочито у вези са наводним учешћем у сукобу на југоистоку земље, као и у вези са вођењем „хибридног рата“, са шпијунажом и сајбер-нападима.
У јануару 2015. године Врховна рада је донела званичну изјаву у којој се Русија назива „државом-агресором“.
Русија негира ове оптужбе и назива их неоснованим. Москва је више пута изјављивала да није ни на једној страни у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
