Универзитет у Београду је прошле године заузео 302. место, а очекује се да ће и ове године остати у 400 универзитета. Процене су да ће забележити пад од око 30 места, рекао је за РТС др Зоран Николић, професор Физичког факултета.
Објашњава да то није толико последица мањег броја објављених радова, колико великог напретка који бележе универзитети из Азије.
Професор Николић као пример наводи област телекомуникација, где првих пет места држе универзитети из Кине, а Кинески универзитет је у области нанотехнологија престигао чак и престижни амерички МИТ.
„Ми смо мала земља, са невеликим капацитетима. Ако не стварамо више сваке године, ако је стагнација, природно је да ћемо пасти“, указао је Николић, истакавши да је ово сасвим солидна позиција и да су у југоисточној Европи само Карлов универзитет и Ломоносов јачи од Београдског универзитета.
Обласне листе универзитета детаљно се воде у 54 области, а Београдски универзитет је ове године заступљен у 25 области, за разлику од прошлогодишњих 27.
„Приметан је пад на листама већих области, попут биологије, физике, хемије, математике“, истакао је Николић.
Универзитет у Београду најбоље је рангиран у области науке и технологије хране, где заузима 50. место. Следи област рударско и минерално инжењерство (92. место), инструментална наука и технологија (134. место), металуршко инжењерство (179. место), јавно здравље (180. место) и стоматолошке науке (187. место у свету).
Најбољу позицију Универзитет у Београду је остварио 2017. године, када је био 284. у свету.
Николић истиче и да је Универзитет у Новом Саду у три области сврстан у првих 500 на свету, а Универзитет у Kрагујевцу у две области.
