Хоџај је изјавио да управо овај пројекат ствара напетост, нестабилност и етнички сукоб и да би „ЕУ морала одмах да казни и блокира таква дела“.
Ствар је отишла толико далеко да је чак покренута и петиција против изградње насеља, и то од стране градоначелника Јужне Митровице Агима Бахтирија. Он је затражио од „косовских“ централних органа да обуставе „изградњу колективних станова намењених припадницима српске заједнице“, али није прецизирао због чега.
Да ли је ово још један јасан сигнал да Срби нису пожељни грађани самопроглашене државе Косово?
Прецизно смишљен термин
Политиколог са Косова и Метохије Стефан Филиповић упозорава, пре свега, на термин који „званична“ Приштина употребљава:
„Није први пут да користе реч ’колонизација‘ када говоре о нама. У последње време, тај термин је постао свакодневан у јавном дискурсу, у образовању, на скуповима... Мислим да Албанци желе да сами себе убеде да су Срби њих колонизовали, и то још 1912. године и да немамо историјски континуитет и право на Косову и Метохији. Дакле, није битно шта је повод, да ли говор у УН, или прича о насељу. То им је потребно како би легитимисали етничко чишћење над Србима које су починили и које се и дан-данас тихо спроводи“, рекао је Филиповић.
Неискрена прича
По његовим речима, ово је само још један доказ да је „званична“ приштинска прича о повратку Срба и о мултиетничком Косову — лажна.
„На овом случају се види колико је њихова прича о повратку Срба неискрена. Али, на жалост, није то само позиција Приштине. Мене много више брине што су и позиције одређених међународних фактора сличне“, закључује Филиповић.
Према подацима Комесаријата за избеглице, више од 190.000 лица расељено је са Косова и Метохије, и то углавном Срба, а одрживи повратак расељених се оцењује као неуспео. Од укупно 226.418 особа које су 1999. насилно протеране са Косова, до данас се добровољно вратило нешто мало више од 28.000 хиљада људи, подаци су УНХЦР-а; а још 20.000 особа је изразило жељу за повратак, податак је „косовског“ министарства за заједнице и повратак.
Први покушај повратка
Насеље „Сунчана долина“ на северу Космета иницијатива је која иде у правцу свеобухватног решења проблема за расељене и за њихов повратак на Косово и Метохију. Ово насеље, са око 300 станова, које финансира Влада Србије, лоцирано је на простору између Косовске Митровице и Звечана. Шира локација обухвата простор од 24,5 хектара, а само насеље се простире на 14,7 хектара.
Простор за будуће насеље је на падини која има оријентацију југ, југозапад и запад. Повратак Срба кроз насеље „Сунчана долина“ у општини Звечан био би први покушај организованог повратка Срба на Космет.
У том смислу не чуди кад албански медији предвиђају да ће то само „повући ногу“, те да ће Срби почети да се враћају на Косово уз помоћ Србије, која би могла да настави изградњу оваквих типских насеља широм Косова, у српским срединама. Од самог почетка, дакле, од 2016. године, када је ово насеље почело да се гради, Албанци су покушали да зауставе ту градњу, па су чак и тужили општину Звечан.
