Мелцер је испричао да је написао колумну, у којој су набројане све чињенице и прекршаји у случају Асанжа, а затим је предложио западним медијима, који су, из више разлога, одбили да је објаве.
„Говорим о ’Гардијану‘, ’Тајмсу‘, ’Фајненшл тајмсу‘, ’Сиднеј монитору‘, ’Аустралијан тајмсу‘, ’Камбера тајмсу‘, ’Телеграфу‘, ’Њујорк тајмсу‘, ’Вашингтон посту‘, ’Њусвику‘ и ’Томсон ројтерс фондацији‘. Пун списак. Или нисам добио одговор, или је одговор био негативан. Или су ми некад одговарали да ’сада није време‘, да није ’топ вест‘, или једноставно ’нисмо заинтересовани за то‘“, рекао је специјални известилац.
Осим тога, према речима Мелцера, телевизија „Би-Би-Си“ га није позвала да учествује у отвореном разговору уживо у емисији на телевизији.
Овакве тенденције су, сматра Мелцер, опасне, а пошто се прећуткују чињенице и не узимају се у обзир интереси јавности, као сада у случају Џулијана Асанжа, или у убиству новинара Џамила Хашогија, такве тенденције могу имати тешке последице.
Подсетимо, Асанж, који је у Шведској 2010. године био оптужен за сексуално злостављање и силовање, крио се од јуна 2012. године у амбасади Еквадора у Лондону, страхујући од изручивања тој скандинавској земљи.
Једанаестог априла 2019. године ухапшен је по налогу САД. Суд у Лондону прогласио га је кривим због нарушавања услова пуштања на слободу уз кауцију и осудио га је на 11 месеци затвора. Расправа о питању изручења почела је 2. маја.
Америчке власти су крајем маја саопштиле да су против Асанжа подигнуте нове оптужнице по 17 тачака нарушавања закона о шпијунажи и откривању тајних информација. У случају изручења САД Асанжу прети вишегодишња затворска казна.
