„Ништа не тражимо што нам не припада, већ да оно што су градили наши преци буде наше, да се уклоне нелегално подигнути вјерски објекти, да се заустави даља изградња и новокомпоновано скрнављење светиња. И раније се обећавало, па стало. Сада се по сваку цијену мора истрајати, јер ово је једно од најважнијих државотворних питања”, категорични су у црногорском СУБНОР-у.
И док се добар дио црногорске јавности налази у чуду откуд то да декларисани комунисти наједном помињу скрнављење православних светиња, с обзиром да је у Црној Гори и даље веома живо сјећање када су исти рушили цркве и манастире и у њима спраћали стоку, немали број аналитичара примијетио је да је СУБНОР ипак остао тврдо на партијском курсу и да их једино интересује суд владајуће партије, само је то сада уместо Савеза комуниста Демократска партија социјалиста (ДПС).
Истини за вољу, СУБНОР Црне Горе више није никакво удружење бораца из Другог свјетског рата, услед чињенице да су сви његови чланови рођени за вријеме или након рата (што значи да нису ни могли бити активни учесници рата).
Социолог Илија Маловић за Спутњик примјећује да је саопштење СУБНОР-а само још један доказ да је Црна Гора постала земља потпуног идејно-политичког парадокса.
„Власт је, наиме, уз помоћ медијског монопола, али и сумњивих борачких удружења и организација, успјела да инструментализује антифашистички дискурс. Црногорски званични антифашизам је сведен на његову атеистичку и ауторитарно-модернистичку компоненту, а потпуно је лишен своје антибуржоаске и антиколонијалне димензије. Тако смо добили да је црногорски друштвени простор данас саздан од све самих парадокса, па је сада у Црној Гори могуће наћи комунисте који су за НАТО, љевичаре који пропагирају националну искључивост, антифашисте који славе квислинге и револуционаре који подржавају буржоазију.“
Црква по мери атеиста
За Маловића је добар примјер за црногорски идејну збрку и последњи покушај власти да направи цркву која ће бити по мјери атеиста и људи који ни не припадају хришћанству.
„У ову сврху се, по ко зна који пут, настоји злоупотријебити народноослободилачка борба како би се оснажила легитимност потеза које вуче власт“, каже наш саговорник, додајући да је црногорска власт сада веома креативно упрегла и комунисте да буду пропагатори „црногорске православне цркве“.
Са друге стране, за овог социолога је крајње зачуђујуће да људи који би требало да начелно баштине љевичарске и антифашистичке идеје, уопште нису забринути за катастрофалан положај црногорске радничке класе која је уништена за вријеме власти ДПС-а.
„Очекивало би се да нпр. дају допринос анализи ко профитира од полуга моћи, на чији рачун и колико још дуго. Међутим, умјесто тих кључних питања, власт је на челу удружења за његовање сјећања на борце НОБ-а поставила људе који нису ни били рођени за вријеме Другог свјетског рата, а који су из говора потпуно уклонили термине као што су: радничка права, експлоатација, класни конфликт, буржоаска држава и слично... Овакав инструментализовани антифашизам, нажалост, није у стању да објективно препозна и осуди екстремизме у политичкој, или пак неправду у друштвеној и пљачку у економској сфери“, децидан је Маловић.
У том смислу, наш саговорник примјећује да, нажалост, значајан број политичких активиста у Црној Гори који себе воле да зову „антифашистима“, својим дјеловањем заправо оправдава изливе вулгарне мржње, и то најчешће уперене према — Србима.
„Ова дискриминација се врши етикетирањем термином ’четник‘ сваког Црногораца који говори српским језиком, који је вјерник Митрополије, или који гласа за опозиционе партије. Овако се дехуманизује и претвара у легитимну мету најмање половина становништва Црне Горе, а прича о цркви је управо на овом трагу пошто се таргетира све што одудара од монтенегринског декретираног идентитета. Нажалост, са режимским удружењима какво је садашње удружење бораца, можемо очекивати само апологију вишедеценијске владавине Демократске партије социјалиста (ДПС) и њених пројеката какав је и овај последњи у вези са црквом, па ево сада имамо и ситуацију да кад нема ко други — комунисти промовишу ’црногорску православну цркву‘“, закључује Маловић.
