Милачић је за Спутњик рекао да је Булатовић својим именом „постао симбол поштеног у политици, насупрот нечасног и на све спремног“.
Његову саопштење преносимо у целости:
„Данас је умро, у његовим и мојим Кучима, али никада неће то што ми је рекао. У мору савјета које свакодневно добијам, од стручњака за кампање, истраживача јавног мњења, свакојаких политичких свезналица и којекаквих ’стручњака прагматизма‘, ја не чујем ријеч истина. Већина јој се подсмијава, у времену свеопштег спиновања и грабежи за моћи по сваку цијену.
А Момир: ’Држи се само истине и успјећеш‘. Када ми је то казао, а још више данас, знам: истина. Само што Момир није мислио само, боље речено нарочито није мислио само на политику, већ на успјех у животу.
У том савјету младом колеги политичару он је уткао свој политички и животни пут: зато што је био пуна истина, десио му се, десио нам се Мило. Момир је ово: ходајуће свједочанство да се људи од истине не сналазе у времену зла.
Али само краткорочно! Ко је успио, а: Момир или Мило? То је као да питате да ли је боље бити добро или зло. Ако су успијех неписменост, необразовање, лажи, издаје, крађе и криминал, онда је Момир губитник. А ако су успијех принципи, истина, образованост, борба за праве вриједности, част и образ, онда је Момир побједник. Ви просудите.
Добро и зло се кроз историју и кроз времена манифестују на разне начине. Код нас, у задње три деценије, не случајно, манифестовали су се кроз два имена: Момо и Мило. Својим именом он је постао симбол поштеног у политици, насупрот нечасног и на све спремног.
Момир и Мило, као бијело и црно, као небо и земља. У времену свеопштег бешчашћа Момир, па и повучен, па и у свом селу, па и у својој самоћи породичне трагедије, остао је путоказ из неког прошлог времена који каже: ’Држи се само истине и успјећеш‘.
Па ти бирај: буди Момир или Мило.
Ако изабереш да будеш Момир успјећеш као човјек, а за политику је мање битно.
Момире, нека ти је лака црна земља.“
