Тај систем ће бити последња линија одбране многих стратешки важних објеката у Русији, а такође ће штитити и противваздушне системе дугог домета, од напада из ваздуха.
Према речима министра одбране Русије Сергеја Шојгуа, радови на производњи система се приводе крају, а највероватније ће бити завршени до 2021. године. Заменик команданта Ваздушно-космичких снага Русије Јуриј Грехов изјавио је у априлу да је „Панцир-СМ“ показао високу ефикасност приликом гађања малих мета, оборивши све дронове. Резултати су импресивни, јер су мале, беспилтоне летелице најтежа мета за системе противваздушне одбране.
„Колико ми је познато, систем „Панцир-СМ“ ће бити опремљен новим радаром на бази фазне антенске решетке са активним емитерима. У поређењу са „Панциром-С1“, који је тренутно у саставу наоружања, код новог система значајно ће се повећати домет, побољшаће се селектовање мета и заштита од сметњи. Осим тога, произвођач је обећао нову ракету. Муниција ће бити отпорнија на преоптерећење“, изјавио је главни уредник часописа „Арсенал отечества“ Виктор Мураховски.
Двоструко већа брзина
Раније је саопштено о новој ракети, која ће развијати двоструко већу брзину од стандардне муниције 57Е6Е коју користи „Панцир-С1“ (3.000 метара у поређењу са 1.300 метара у секунди). Домет противваздушног ракетног система ће бити повећан до 40 километара, што је упоредиво са противавионским ракетним системима средњег домета, а радијус детекције мета ће се повећати са 36 на 75 километара.
Системи „Панцир-СМ“ ће бити произведени у две верзије — ракетној (24 ракете у систему) и ракетно-топовској (12 ракета у систему). Осим тога, разматра се могућност инсталирања четири мале противваздушне ракете у свакој лансирној станици, у циљу борбе против малих мета, као што су беспилотне летелице, вишецевни бацачи ракета и минобацачи.
Основу за систем „Панцир-СМ“ чини шасија КамАЗ-53958 „Торнадо“ са формулом 8х8 и носивошћу од 25 тона. Снага мотора од 550 коњских снага ће омогућити противваздушном систему да достигне брзину до 90 километара на час. Кабина је спојена са „Тајфуном-К“, у потпуности је оклопљена и може да издржи удар оклопно-пробијајућег запаљивог метка из снајперске пушке „Драгунов“.
„Важно је да, за разлику од постојећег система, „Панцир-СМ“ неће бити само уврштен у састав противваздушне одбране Ваздушно-космичких снага Русије, него ће бити инсталиран и на бродовима Ратне морнарице у појединим пројектима. Колико ми је познато, копнене снаге не разматрају уврштавање овог система у наоружање својих структура противваздушне одбране, јер имају за циљ да раздвоје противваздушну артиљерију и противваздушне ракетне системе“, истакао је Мураховски.
Искуства из Сирије
Систем „Панцир-СМ“ развијан је на основу искуства употребе „Панцира-С1“ током ратних операција у Сирији. Неколико противваздушних ракетних система су још 2015. године пребацили у ваздушну базу „Хмејмим“ како би покривали групације руских трупа. Системи су успешно одбијали нападе терориста.
„Панцири“, који су део сиријске противваздушне одбране, активно су учествовали у одбијању ракетног напада САД и њихових савезника на објекте на територији земље.
Системи „Панцир-С1“ су 14. априла 2018. године уништили 23 од укупно 25 мета. Ове године, системи су, заједно са противваздушним системом „Тор-М1“, оборили 27 ракета, које су терористи усмерили на базу „Хмејмим“.
Високи показатељи ефикасности резултати су прецизних исправљања грешака. Виктор Мураховски је истакао да су на почетку сиријске операције, у којој су учествовале руске трупе, кружиле гласине о недовољно прецизном раду система „Панцир“ у уништавању беспилотних летелица и других малих мета.
Међутим, према речима стручњака, данас војска тврди да је ефикасност ових противваздушних система — близу сто одсто. Постаје очигледно да ће нови системи „Панцир-СМ“ постићи апсолутну прецизност.
