Према речима министра Младена Шарчевића, иако су уредно најавили делегацију и добили обавештење да је све у реду, на Јарињу су задржани један час и 30 минута.
„Данас за мало да не дођемо. Посебно ми је чудно што смо ми у Београду, пре месец и по дана, имали самит министара регије, где су били министри такозване, или како год, „владе Косова“, и били су врло уважени“, рекао је Шарчевић на почетку разговора са члановима Ректорског колегијума у проширеном саставу.
Министар је рекао и да је битно да Приштински универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици има нормалан развој.
„Ми, у било ком односу и без обзира на притиске из Брисела, не посустајемо у причи признавања било којих диплома, док се год и наш Универзитет сматра непризнатим, са аспекта људи који живе јужно од моста“, навео је Шарчевић.
Подсетио је да је Београдски универзитет оснивач многих факултета у региону, почев од Љубљане, преко Подгорице, па до Приштине и Сарајева, и да нико не може да му замери, када каже да неко, ко је матица високог образовања на Балкану — не жели да буде у дисконтинуитету свог постојања.
„Политика може свашта, може да каже и да је сада фебруар; али фундаменталне ствари не могу да се ни дирају, ни мењају, и то је оно што је културно и образовно наслеђе овог подручја, ко год живео на њему“, навео је Шарчевић.
Приметио је и да је квалитет наставе прилично бољи у односу на раније, додајући да је први круг уписа протекао доста оптимистички, а да ће се, у другом кругу, остварити замишљене квоте уписа.
„Договорили смо отворени упис, што значи да ће сви студенти који живе на Косову и Метохији имати право да студирају на буџету“, појаснио је министар.
Шарчевић је најавио да се у Скупштини Србије завршава усвајање амандмана на Закон о науци и истраживањима, и то са много бољим позицијама, јер се ради о двоструком моделу финансирања науке: кроз фондове и пројектно и институционално.