После одавања почасти минутом ћутања, о некадашњем председнику Савезне владе СР Југославије је говорио бивши министар у Савезној влади Живадин Јовановић, који је рекао да се „суочавамо са великом празнином која неумољиво помиње да је отишао бољи део нас самих“.
Он је додао да ће Булатовић остати упамћен као политичар и државник широких демократских погледа и човек благе речи, а јаких аргумената.
Јовановић је истакао да је Булатовић био искрено и дубоко опредељен за афирмацију и очување СР Југославије као заједничке државе Србије и Црне Горе.
„Био је свестан последица насилног дробљења српског националног бића и зато се борио за заштиту и поштовање основних права српског народа на територији бивших република СФРЈ“, рекао је Јовановић.
„Државне функције није третирао као привилегију, већ као највећу дужност и највећу част, као обавезу на честа жртвовања личних интереса у корист државних, националних и општечовечанских“, рекао је Јовановић.
Он је додао да су Момира Булатовића красили умереност, скромност, одбрана истине и правдољубивост.
„Свакој дужности и послу приступао је са критеријума државног и националног интереса и поступао је часно, посвећено одговорно, а то објашњава зашто је Момир био омиљен и поштован не само од сарадника, већ и од јавности и онда када се повукао из политике“, навео је Јовановић.
Додао је да ће Булатовића памтити по томе што је у тешком периоду нове заједничке историје Србије и Црне Горе био један од најближих и најпоузданијих сарадника Слободана Милошевића, што је било посебно значајно у периоду тражења мирног и одрживог решења за југословенску кризу.
Важна улога у постизању Дејтонског споразума
Јовановић је истакао је да је Булатовић имао важну улогу у постизању Дејтонског споразума и да ће остати упамћен као храбар и постојан државник који се није колебао када је требало штитити националне и државне интересе.
Подсетио је и да је Булатовић текст из Рамбујеа оценио као неприхватљив ултиматум чији циљ, како је веровао, није био постизање мирног и трајног политичког решења за КиМ, већ оправдање за НАТО агресију.
Према његовим речима, Булатовић је доприносио пуној усклађености Савезне владе и Владе Србије када је требало бранити интересе државе у вези са КиМ.
Како је рекао, под Булатовићевим председавањем, 3. јуна 1999. године, Савезна влада је одобрила договор Ахтисари-Черномирдин-Милошевић, који је представљао основ за Резолуцију УН 1244.
„Када је руководство Црне Горе исказивало сепаратистичке тенденције, Булатовић је остао привржен интересима заједничке државе јер је добро разумео да је то најбољи начин за заштиту заједничких интереса и спречавање ширења сепаратизма и нових прекрајања граница на Балкану“, навео је Јовановић.
Подсетио је и да је Булатовић био сведок одбране у Хашком трибуналу у процесу против потпредседника Савезне владе Николе Шаиновића и других југословенских руководилаца, наводећи да је дуго и савесно припремао и сведочење у случају Милошевића и да је ставове и чињенице изнео у књизи „Слободан Милошевић — неизговорена одбрана“.
„Момир Булатовић ће остати упамћен као доследан и достојанствен борац за истину и правду, чему је несебично посветио целу своју личност и цели свој живот. Није ценио накнадну памет, нити се приклонио променама политике и ставова“, нагласио је Јовановић.
Комеморацији је, између осталих, присуствовала и премијерка Србије Ана Бранабић.
Комеморацију је организовало Удружење грађана „Слобода“, чији је Булатовић био председник, а скупу су присуствовали његови сарадници и пријатељи, представници Форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала и Фонда младих пољопривредника „Борка Вучић“.