Учесници протеста у Хонг Конгу упали су у зграду локалног Парламента, а полиција је морала привремено да се повуче са улаза у зграду Скупштине. Раније је градска администрација Хонг Конга, први пут у историји града, донела одлуку да објави црвени ниво опасности, док су посетиоци и радници Скупштине морали да се евакуишу.
„Једна земља — два система“
То што се догађало није било случајно, јер 1. јула је била 22. годишњица припајања Хонг Конга Кини и тог дана се одржава свечаност у централном делу града, под паролом „једна земља — два система“, додаје Денда.
Онда је Кина формулом „једна земља — два система“ омогућила да Хонг Конг има унутрашњу аутономију — да задржи политички и економски систем 50 година након 1997. године, а да Кина само преузме суверенитет над том територијом, као и питања одбране и спољне политике.
„Од тада почињу многа спорења, како тврде покрети у Хонг Конгу, у смислу напора који се улажу да се не угрози аутономија Хонг Конга од стране Пекинга. Ово што се десило није био први, али јесте до сада најрадикалнији протест. По мени, власти и у Хонг Конгу и у Кини пустиле су тај екстремизам и разбојништво да би се показало какве су стварне намере тих екстремних делова из тог круга који организује протесте“, каже Денда.
Саговорник Спутњика подсећа да су први протести одржани у Хонгконгу још 2003. године, када је требало да се усвоји национални Закон о безбедности, којим би се забранили издаја, сецесија, субверзија и побуна, а после протеста се одустало од усвајања тог закона.
Протести су избили и 2012. године због Закона о образовању, па 2014. године због Закона о универзалном праву гласа, а актуелни протест је избио када се на дневном реду Парламента нашао Закон о екстрадицији, којим би се осумњичени из Хонг Конга могли изручивати централној Кини.
Сваки повод је добар
„Хонг Конг има већ 27 таквих уговора о екстрадицији са другим земљама. Али, проблем је у томе да се — на фону тог страховања и подгревања од опозиционих кругова у Хонг Конгу, а врло вероватно, што многи у Пекингу тврде, реч је о круговима и покретима који су финансирани споља, са Запада — стално одржава отворена тензија између Хонгконга и Пекинга и да се тиме у формули ’једна земља – два система‘ све више потенцира ово ’два система‘, а све мање ’једна земља‘. Дакле, да се Хонг Конг удаљава од Кине“, сматра наш саговорник.
„Зато се и сваки повод користи да се покрену масе на протесте. Ту постоји и важан економски фактор. Са трговинским ратом Кине и САД и Хонг Конгу се може нанети прилична штета, па се и то користи као део притиска према Кини“, закључује Денда.
На питање како би се могли окончати протести, пошто је спорни закон повучен, а протести се радикализују, Денда каже да би ту требало имати још једну чињеницу у виду — формула „једна земља — два система“ требало је да послужи као подлога да се на тој платформи изврши и уједињење Тајвана са Кином.
Циљ — Тајван
„Пошто је Тајван већ деценијама инструмент америчке политике према Кини, и, иако га је Денг Сјаопинг звао „непотопивим америчким носачем авиона“, Кина врло истрајава на уједињењу, без обзира када ће се оно десити“, сматра Денда.
Ових дана се на Тајавану води велика предизборна кампања за председничке изборе и један од главних кандидата за реизбор је госпођа Цај; и управо многи мисле да је и ово подгревање нереда у Хонгконгу мотивисано тиме да се покаже неодрживост формуле „једна земља — два система“.
„Кина, за сада, веома стрпљиво и са пуно такта то посматра, али јасно ставља до знања да је, пре свега, унутрашњи мир и ред ствар локалних власти и унутрашњих органа и да има на уму да све што се догађа у Хонг Конгу може у једном тренутку постати општа кинеска ствар. Зато се не сме искључити могућност и озбиљнијег ангажовања Пекинга у сређивању тамошњег стања“, сматра саговорник Спутњика.
„То Пекинг свакако не би желео, јер, на тако нешто једва чекају противници кинеске политике и кинеског развоја“, закључио је Денда.
