Документом се тражи од косовских посланика и институција да подрже вољу Албанаца (за припајање Прешева, Бујановца и Медвеђе Косову) изнету на референдуму 1992. године, а за коју се борила и такозвана „ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе“.
У нацрту резолуције истиче се да су узети у обзир захтеви Албанаца за припајање, као и „патње овог дела под српском влашћу“. Тачи сматра да би спровођење захтева становника „Прешевске долине“ довело до дугорочне стабилности између такозваног Косова и Србије. Он је додао и да су захтеви Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе — легитимни и у складу са међународним правом.
„Шизофрена“ резолуција
Доцент др Јелена Вукоичић каже да, колико год да међународна политика није утемељена на међународном праву, већ на политици силе великих и моћних држава, сценарио у којем би овако „шизофрена резолуција“ добила неку ширу подршку — далеко је од реалности.
„Колико год западне државе имале историјат, који је врло проблематичан што се тиче неких одлука, ово би, ипак, било превише. Мислим да циљ ове резолуције није уопште да се крене у једну такву авантуру. Вероватно се користи за добијање унутрашњих поена, јер је код Албанаца тај екстремни национални набој јак, будући да су, као нација, застали негде у 19. веку и још увек маштају о некој великој супер-држави. Сигурна сам да овакве ствари код њих имају одјека. Ово вероватно може да помогне Тачију да мало поврати позиције, јер га и опозиција и још већи екстремисти од њега често оптужују да је превише сервилан према Београду“, објашњава наша саговорница.
Према њеним речима, много важнија ствар која се крије иза овога јесте — да је ово један од многобројних покушаја да се на Београд изврши додатни притисак.
„Овакви потези служе да се Београд притисне да би се одрекао Косова и Метохије. То позивање на уједињење треба посматрати као систем да се Београду предочи некакав катастрофални сценарио, који би Србији могао да се деси у будућности, уколико не буде кооперативна, када је у питању такозвано Косово. Дакле, ако не попустите код „Косова“ ми ћемо вам раскомадати земљу“, објашњава др Вукоичић.
„Овде нису главни играчи из региона, већ Запад, који жели да заврши са „независним Косовом“ тако што са свих страна притиска Београда. Пошто не могу да елиминишу Србију као фактор одлучивања, покушавају да приволе српске власти да ’пусте Косово низ воду‘“, закључује наша саговорница.
Притисак на Београд
„Можемо да очекујемо још више овакве реторике у вези са југом Србије, јер они тиме, на неки начин, прете — шта ће се десити ако се преговори не заврше како они хоће. Другим речима — да могу да наставе да генеришу кризу на југу Србије… Сигурна сама да ти политичари не раде самостално, већ уз саветнике. Е сад, да ли се они надају да би то у некој будућности могло да буде остварено — вероватно да. Али сигурна сам да ни Хашим Тачи не мисли да ће се у преговоре између Косова и Београда укључити три општине са југа Србије. Толико нереалан није чак ни он“, уверена је наша саговорница.
Резолуција садржи пет тачака и предвиђа и неколико конкретних корака за подршку „легитимним захтевима Албанаца из Прешевске долине“. Међу тим корацицима су и следећи: да захтеви Албанаца из „Прешевске долине“ треба да буду део дијалога између Косова и Србије; да представник „Прешевске долине“ треба да буде део делегације; да проблем Албанаца из „Прешевске долине“ треба да буде поменут на сваком међународном форуму на ком учествују представници косовских институција.
Наводи се и да „институције Косова“ и Албаније раде заједно на писању нацрта заједничке платформе за Албанце у „Прешевској долини“.
На иницијативу Хашима Тачија реаговао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Он је подсетио Тачија да би — „као држављанин Србије требало да зна да је већинска воља народа Србије свих националности изражена вековима уназад, да је покрајина у којој је он рођен саставни део Србије и да су сепаратизам и идеја о великој Албанији ствар прошлости“.
