Међутим, турски председник Реџеп Тајип Ердоган имао је и друге разлоге да због тог оружја уђе у сукоб са својим партнерима из НАТО, пише немачки лист „Дојче веле“.
Многе чињенице указују на то да ће Турска у јулу ипак добити руске системе ПВО С-400. Протестујући против тог споразума између Турске и Русије, америчка Влада није ништа постигла. Вашингтон се плаши да ће Москва моћи да искористи С-400 како би шпијунирала НАТО, а посебно америчког савременог „невидљивог ловца“, објашњава немачки лист.
„Због чега је то оружје толико посебно, ако је Анкара због њега решила да се сукоби са својим партнерима у Алијанси?“, пита се аутор чланка.
С-400 „Тријумф“ је систем противваздушне одбране дугог и средњег домета. То је најнапреднији модел у серији наоружања, настао је у Совјетском савезу након Другог светског рата, а касније је модернизован у Русији. С-400 је способан да обара авионе и тактичке балистичке ракете, као и беспилотне уређаје на висини до 27 километара.
Систем укључује командни центар, мобилну радарску станицу и ракетни лансирни систем. Произвођач је концерн „Алмаз-Антеј“. У Русији тврде да је тај систем бољи од његових пандана из САД и Француске.
„Док је Запад стварао најбоље авионе, Руси су увек били лидери у производњи ракета“, процењује професор са Универзитета у Бирмингему Ричард Коноли.
Међутим, Турска је, вероватно, имала политичке разлоге за куповину руског оружја — сматра аутор чланка. Анкару посебно привлачи могућност да искористи тај систем против америчког оружја. Према мишљењу појединих стручњака, тај споразум са Русијом је сигнал за САД и све остале — да се Анкара спрема да води самосталну политику одбране.
Након Кине, Турска је постала друга земља која је купила С-400. Индија је такође потписала уговор вредан 5,5 милијарди долара и ишчекује испоруку система. Одређене земље Персијског залива такође су заинтересоване за руски С-400.
Са друге стране, стручњаци сматрају да тај систем има и недостатке.
„Систем још није коришћен у стварним ратним условима. Једини систем који је проверен у борби је амерички „Патриот“, и то за време рата у Персијском заливу 1991. године“, каже стручњак Симон Вецеман са Стокхолмског института за истраживање.
Специфичност С-400 је у томе што може самостално да се користи. Још није познато како ће Турска штитити сам систем од ваздушних напада. У Русији се у те сврхе користи модеран систем ПВО кратког домета. Постоји могућност да Турска купи и то. У сваком случају, Москва нема ништа против да прода Анкари и друго оружје.
Москва такође рачуна на трансфер технологије из Русије. Одређени делови С-400 производе се у турским фабрикама, али то је пре „симболичко учешће“ — сматрају стручњаци.
Како преноси лист, према непотврђеним подацима — Москва је одбила да Анкари омогући приступ електронским подешавањима система, на пример, софтверу, који препознаје ко је свој, а ко туђи.
Поред тога, у Русији се активно ради на развоју новог система С-500 „Прометеј“, који ће бити спреман за употребу око 2020. године. Руски министар индустрије и трговине Денис Мантуров тврди да се већ може покренути масовна производња тог модела.
Нови систем ће имати већи домет и моћи ће да обара сателите са ниских орбита.
