Хоће ли „Абрамси“ и „Шермани“ продефиловати улицама Вашингтона на војној паради, првој после 1991. године, како то још од 2017. године прижељкује амерички председник Доналд Трамп, или ће и овај пут војна парада у Вашингтону бити одложена, као што је био случај прошле године — питање је које заокупља америчку јавност.
Од када је присуствовао паради у Паризу поводом обележавања годишњице Француске револуције (Дан Бастиље) 2017. године, Трамп жели да организује сличан догађај и у Вашингтону. Прошле године парада је била заказана за Дан ветерана 11. новембра, међутим, одложена је.
И тада, као и сада, градско веће америчке престонице противи се дефилеу тенкова „Абрамса“ и „Шермана“ градским улицама због могуће штете коју би њихове гусенице могле да направе.
Нову параду амерички председник најавио је за Дан независности 4. јула, али и даље је спорно хоће ли она бити одржана. На састанку са новинарима у Овалном кабинету, поред параде, Трамп је најавио и дупло дужи ватромет од уобичајеног и дан који ће бити „као ниједан други“.
Обновити поверење у војску
Упорно Трампово инсистирање на одржавању војне параде у Вашингтону, историчар Саша Адамовић тумачи особеном повезаношћу америчког председника са војском.
„Он би, на тај начин, желео да, у тренутку када се читав један светски поредак руши, у једном прелазном периоду, обнови поверење у војску САД, која у 21. веку није провела ни једну годину, а да није ратовала“, каже Адамовић.
Јавно приказивање војне моћи сопственим грађанима и свету није део модерне америчке традиције, напомиње дугогодишњи дописник листа Политика из Вашингтона Милан Мишић.
„Американци, пре свега, инсистирају да свако државно празновање буде лишено елемената политике, односно ’партијности‘ или ’партизанства‘, како они то кажу. Трампово инсистирање, још од раније, да главни национални празник буде праћен војном парадом, свакако се уклапа у његов стил, који одликује театралност. Дакле, све мора да буде представа“, коментарише Мишић.
Конгрес није одушевљен
Први утисци су, према Мишићевим речима, да већина Америке, укључујући и њен институционални део оличен у Конгресу — није одушевљен том идејом.
Критике на Трампову намеру да организује параду иду од тога да је за то потребно издвојити исувише много новца који би могао да буде искоришћен на побољшање положаја ветерана и војних инвалида, до тога да су војне параде својствене ауторитарним режимима.
Парада, која је требало да буде одржана прошле године, одложена је због, како је тада Трамп рекао, великих трошкова. Критика да су војне параде својствене ауторитарним режимима, према Адамовићевим речима, не стоји, јер је Трамп на идеју о одржавању војне параде у Вашингтону дошао посматрајући војну параду у Паризу.
„Међутим, потпуно је јасно да су војне параде нешто сасвим уобичајено у свету. Оне се одржавају углавном једном годишње, када се обележавају највећи државни празници. Многе државе у свету организују војне параде и у том смислу америчка војна парада заправо би демонстрирала снагу Трампове Америке у свету који се и те како мења на глобалном нивоу“, каже Адамовић.
Само седам парада од 1865. године
Колика је тежина Трампове намере да уведе традицију војних парада у Америку можда најбоље говори податак да је од 1865. године до данас одржано свега седам парада.
Први амерички председници имали су традицију да за 4. јул испред Беле куће построје трупе. Ту традицију прекинуо је председник Захари Тејлор, који је и сам био војник, 1849. године. Од тада, параде су ретке, а прва парада после 1849. организована је након победе Севера у америчком грађанском рату 1865. године.
Њујорк је био град који је био домаћин три наредне велике параде америчке војске — 1919. године, након победе у Првом светском рату; параде одржане 1942. године, као и параде поводом победе у Другом светском рату, одржане 1946. године.
Војне параде организоване су и поводом две председничке инаугурације — 1953. године, у част инаугурације Двајта Ајзенхауера и 1961. године, у част инаугурације Џона Ф. Кенедија.
Последња велика парада одржана је 1991. године, када су трупе победнице из Заливског рата продефиловале Вашингтоном и Њујорком.
