Одлука нафтног картела није неочекивана — на самиту Г20 у Осаки руски председник Владимир Путин разговарао је са престолонаследником Саудијске Арабије Мохамедом бин Салманом Ал Саудом, након чега су и Москва и Ријад сигнализирали да су спремни да подрже смањење производње сирове нафте у наредних девет месеци, уз задржавање квота из старог споразума. Реч је о смањењу производње сирове нафте за 1,2 милиона барела, како би стабилизовали тржиште нафте после пада цена.
На ову вест инвеститори су реаговали позитивно — до понедељка увече цена нафте скочила је за скоро 1,5 одсто — на 65,6 долара по барелу.
На договор између Саудијске Арабије и Русије, која није чланица ОПЕК-а, реаговано је и из Ирана. Наиме, Техеран је упозорио да би овакви појединачни договори могли да „убију“ ОПЕК.
Иран се залагао за продужење договора на период од шест до девет месеци, а ирански министар за нафту Биџан Зангене рекао је да чланице ОПЕК-а пре тога морају да расправљају о тој теми, уместо да о томе разговарају два човека, и то изван ОПЕК-а. Ово није први пут да је Техеран критиковао друге чланице нафтног картела. Министар за нафту је и у мају упозорио да је блок на ивици распада због једностраности.
Претпоставља се да је тада мислио на Саудијску Арабију, јер је нафташка краљевина саопштила да може да попуни празнину на тржишту, после америчких санкција Ирану.
Руски експерти објашњавају да је логично то што два највећа произвођача нафте, Русија и Саудијска Арабија, доносе одлуку, с обзиром да имају „највећу тежину“ у свету, посебно када се посматра обим производње. У том контексту, експерти не узимају у обзир САД, јер оне раде изван било каквих савеза и договора.
Јасно је да је постојала потреба да се договор продужи, само је било питање да ли је Русија спремна на то. Путин је управо то и потврдио у Осаки.
Због тога се на реакцију иранског министра не гледа као на критику, већ као на неку врсту „љутње“ због америчких санкција и због пада производње нафте у Ирану, а то су околности због којих Иран губи профит.
Руски експерти наводе да је Русија током постојања споразума ОПЕК+ увећала приходе руског буџета за више од седам трилиона рубаља. Према њиховим проценама, продужење уговора ће подржати стабилност тржишта нафте и допринеће расту светске и руске економије.
Ова одлука ће имати позитиван утицај и на цене нафте, јер ће помоћи стабилизацији односа између понуде и потражње. Чињеница да су се одлучили за продужење уговора на девет, а не на шест месеци, као што се првобитно претпостављало, јасан је сигнал да су све стране у споразуму спремне да одговоре на сваку нестабилност тржишта и падове цена.
Према прогнозама стручњака, до краја лета цена нафте ће се кретати у распону од 60 до 70 долара по барелу, мада има и предвиђања да ће бити краткорочних скокова и на преко 75 долара.
Просечна цена од 60 до 65 долара по барелу сасвим одговара руском буџету, с обзиром на то да је он пројектован уз предвиђену цену нафте од 40 долара по барелу.
Члан Одбора за енергетску стратегију и развој ТЕК Привредне коморе Руске Федерације Рустам Танкајев каже за Спутњик да су дејства ОПЕК+ реакција на озбиљан изазов са којим се суочава тржиште нафте, а о којем готово нико ни не говори.
„Тај изазов диктира нови тренд у индустрији (који се углавном примењује у САД), а то је да се моторна горива не производе од нафте, него на различите нетрадиционалне начине. Они су већ одавно познати. Пре свега, то је биогориво. Међутим, ранији обими производње нису били упоредиви са обимом производње нафтних деривата, а од прошле године они су достигли такав ниво да су сада већ упоредиви“, рекао је Танкајев.
Наш саговорник наводи и конкретан пример — да је прошле године у САД произведено 50 милиона тона моторног етилног алкохола из биолошких материјала. Поређења ради, Русија је прошле године произвела 40 милиона тона бензина, а укупна количина горива произведених у САД, која није била произведена од нафте, него из других извора, износила је 300 милиона тона и обим производње је ове године наставио да расте.
Танкајев истиче да је ово је врло озбиљан изазов за земље-произвођаче нафте.
„Овај процес доводи до дестабилизације нафтног тржишта; када понуда прелази потражњу, због присуства таквог конкурентног горива. Управо због тога је замрзавање производње нафте од стране земаља ОПЕК+ веома озбиљан фактор на глобалном тржишту, који се не може искључити. Ако га искључимо, онда ће цене нафте драстично пасти“, објашњава Танкајев.
Подсетимо, ОПЕК и други велики произвођачи, предвођени Русијом, договорили су се у децембру да смање производњу сирове нафте за 1,2 милиона барела, како би стабилизовали тржиште нафте после пада цена.
Цена сирове нафте скочила је за трећину после тога.
