Премијерску фотељу Алексис Ципрас замениће посланичком клупом у парламенту и имаће прилику да се опроба као шеф опозиције. Након што је Сиризу од 3,5 одсто довео до 38 одсто подршке на претходним изборима, Ципрас неће успети да обезбеди још један мандат за политику коју је спроводио, упркос пореским олакшицама и повећању пензија пред изборе за Европски парламент.
Ароганција им дошла главе
Разлоге за то Никос Пелпас, дописник грчке државне телевизије ЕРТ, види у, како каже, ароганцији Сиризе, Преспанском споразуму, али највише у односу према средњој класи.
Он је у емисији „Спутњик интервју“ рекао да се крајем маја уочи избора за ЕП мислило да је Сириза неприкосновена, због чега нису имали ни велику кампању, јер нису рачунали да ће изгубити с толико разлике.
„Споразум са Скопљем украо је Сиризи око 3,5 одсто гласова. Такође, Сириза је имала социјалну политику за најнижи слој друштва, а сав терет пао је на средњу класу. Мицотакис сада средњем слоју друштва обећава ниже порезе, али то треба да одобре и повериоци. Неће бити лако са економском агендом коју је обећао. Ако је примени, биће много демонстрација“, оцењује Пелпас.
Мицотакис намерава да смањи обавезе и да чак и пензије пребаци приватницима по америчком систему, али Пелпас није сигуран да ће то проћи у Грчкој. Подсећа и да се Мицотакис школовао у Америци.
Савезници већ обезбеђени
Познате су слике из центра Атине када су Грци због нечега незадовољни, на то мора да буде спреман и Мицотакис. Незапосленост је велика, нарочито међу младима. Пелпас каже да Нова демократија обећава да ће смањити незапосленост тако што ће смањити порез и ПДВ страним инвеститорима, али истиче да је за то потребна и политичка стабилност. Указује на податке да је за две године 460.000 људи отишло из Грчке у Западну Европу.
Чак и да не може сама да формира владу, Нова демократија ће добити подршку и то највероватније од покрета Кинал, бивши ПАСОК.
„Њихова председница је рекла да неће ући у владу, али и да неће дозволити да држава упадне у политичку кризу“, казао је Пелпас.
Пелпас каже да Грци много причају о политици и да су за разлику од Срба много активнији. На питање да ли се у Грчкој испуњавају предизборна обећања, уз осмех каже да не. Он наводи пример када је Андреас Папандреу (ПАСОК) дошао на власт 1981. на основу обећања да ће Грчка напустити НАТО и Европску унију.
„На томе је добио изборе, а ми никада нисмо изашли, исто је и Ципрас обећавао да ћемо изаћи из Меморандума, да нећемо слушати повериоце, сада ипак признаје да није знао какава је ситуација“, казао је Пелпас.
Династија Мицотакис
Породица Мицотакис се традиционално бави политиком, од почетка 20. века, али није се очекивало да ће баш Кирјакос бити лидер странке, а камоли премијер.
„Није ни он показивао амбицију, али десило се да Сириза изгуби поверење народа и он је добио целокупну подршку партије да би се оборио Ципрас. То је родило јединство у Новој демократији, које није постојало у време Доре Бакојани, Мицотакисове сестре“, казао је наш саговорник.
О будућим односима Атине и Брисела Пелпас каже да је Нова демократија увек слушала и повиновала се Бриселу и Вашингтону и да никада није била против воље САД или Западне Европе. Због тога не верује да је могућа криза у односима са Бриселом.
„Чак ће бити можда више вољни него Ципрас да у области економије примене неке ствари које актуелна влада не би могла“, казао је Пелпас.
Питање избеглица није било актуелно у овој кампањи, али је оно свакако важно за Грчку која је уз Шпанију и Италију на удару. Не верује да ће Нова демократија имати тако либералан приступ као Сириза, али истиче да док ЕУ не сагледа тај проблем глобално, већ га локализује на Грчку, Шпанију и Италију, ту нема решења.
На питање да ли их је Европа на неки начин издала, он каже:
„На неки начин јесте“!
Избори усред сезоне
Грци ће на изборе усред сезоне и како каже Пелпас, то јесте необично. Околности су биле такве, Сириза је изгубила на изборима за Европски парламент и више није могла да издржи притисак Нове демократије. Пелпас додаје и да се ови избори одржавају по већинском систему, а ако не буду успели, онда ће се нови одржати око 15. августа по новом закону и пропорционалном систему.
Иначе, гласање на изборима у Грчкој донедавно је било обавезно, казне су биле велике, понекад чак и затворске. Сада на изборе излази око 75 одсто грађана. Ови избори су, према оцени нашег саговорника, важни јер Нова демократија има шансу да после много времена влада сама.
Наш саговорник неће моћи да гласа јер је у Београду, а у Грчкој не постоји закон који дозвољава гласање у иностранству.
Могуће је гласање на изборима за ЕП, али само у земљама Европске уније.
„Дакле, нећу моћи да гласам док се не промени закон, а тешко да ће се нешто променити. Нема тако добре организације за гласање у свету. Подвиг за Грчку био би да омогући гласање у европским земљама“, каже Пелпас и наглашава да „цела једна Грчка“ живи у иностранству.
На питање ко се плаши гласова из дијаспоре, он каже да би социјалисти и левица имали већу штету него корист, јер се претпоставља да су Грци у иностранству конзервативнији.
