Према речима Столтенберга — 1987. године Русија је могла да уништи крстареће ракете и ракете средњег домета у року од неколико недеља, па може и сада, уколико жели да испоштује Споразум.
Раније су представници НАТО много пута изјављивали да ракете 9М729, наводно — нарушавају Споразум о ракетама. Руске власти одбацују те оптужбе. Како су изјавили из Москве — ракета се није развијала, нити је тестирана на удаљеностима које премашују Споразумом утврђену границу.
Столтенберг је додао да противракетна одбрана у Европи није усмерена против Русије, нити је у стању да обори руске интерконтиненталне балистичке ракете.
Према његовим речима — тај систем је усмерен против претњи изван евроатлантског региона и ту се ништа није променило.
Крајем јуна су земље НАТО усагласиле пакет политичких и војних мера, које ступају на снагу у случају раскида Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Мере могу да укључују и војне вежбе, обавештајне активности, противракетну одбрану и конвенционално наоружање.
Врховни командант Уједињених оружаних снага НАТО, генерал Тод Волтерс, у јуну је изјавио да, у случају раскида Споразума о ракетама, снаге САД и НАТО намеравају да побољшају ефикасност система за упозорење и брзину реаговања на потенцијалне нападе. Према његовим речима — неопходно је пронаћи начин да се одговори брже него раније, и пре потенцијалног противника.
Споразум о ракетама
Амерички председник Доналд Трамп је почетком године саопштио да Вашингтон 2. фебруара почиње процедуру за повлачење из Споразума о ликвидацији ракета и оптужио је Русију да нарушава Споразум, што је Москва демантовала. Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је тим поводом да ће Споразум бити раскинут, ако се Русија у року од шест месеци не врати на потпуно и проверљиво поштовање Споразума.
Председник Русије Владимир Путин је 2. фебруара изјавио да ће Русија реципрочно одговорити на одлуку САД о повлачењу из Споразума и да ће такође обуставити учешће у њему. Он је рекао и да Москва неће допустити да буде увучена у скупу трку у наоружању. Притом је Путин додао и да сви предлози Русије о разоружању — „остају на столу, а врата остају отворена“, али је и наредио да руски званичници не иницирају никакве преговоре у вези са тим питањем. Руски лидер је 4. марта потписао указ према којем Русија прекида испуњавање Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Споразум о ракетама средњег и кратког домета потписан је 8. децембра 1987. године, током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону. Споразум је прво обухватао класу ракетног наоружања домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара, укључујући ракете Р-12 и Р-14, које је СССР 1962. године разместио на Куби, што је тада изазвало Карипску кризу.
У мају 1991. године Споразум је у потпуности реализован. Совјетски Савез је до тада уништио 1.752 балистичке и крстареће ракете копненог базирања, а САД 859. Документ има неограничени рок. Свака од страна има право да га раскине — уколико представи убедљиве доказе о томе да је неопходно да иступи из њега.
