Геном Руса садржи четири нуклеотида: аденин, гуанин, цитозин и тимин. Више од 95 одсто нуклеoтидне повезаности у геномима свих људи на Земљи су идентични, а само пола процента, а можда и мање, чине све те разлике“, каже водећи истраживач у Центру за геномску биоинформатику „Добржански“ при Универзитету у Санкт Петербургу Владимир Брјухин.
Приликом преношења ДНК из генерације у генерацију, у структури се јављају различите промене. Нешто се дешава случајно, а нешто је резултат адаптације на услове околине. Настала варијанта генома може бити наслеђена и укорењена у популацији. Тада служи као маркер, према коме се једна популација разликује од друге.
Широк спектар генома
У Русији постоји скоро две стотине етничких група, од којих се 80 одсто изјашњава да су руске националности. Али, чак их и научници сматрају мешавином древних балто-словенских и германских племена, угро-финских и туркијских народа, односно већег броја мањих етничких група. Геноми Руса се значајно разликују у различитим регионима, и то често суседним. Укратко, нереално је добити геном „просечног Руса“.
„Према прелиминарним подацима, Руси имају много тога заједничког са угро-финским, балтичким и западноевропским геномима, што одражава историју миграција и расељавања народа. Међутим, још увек се не може пратити опште јединство: геноми псковске и новгородске популације слични су балтичким, геноми становништва из Архангељска скоро се не разликују од западних угро-финских генома, а јужни руски геноми су блиски западноевропским и практично не садрже угро-финску компоненту, за разлику од Руса северозападног и централног дела Русије“, додаје Брјухин.
Гени говоре о здравственим карактеристикама
Истрaживаче интересују и варијанте гена које су у вези са здрављем, на пример: предиспозиције за болести, ефикасност лекова и могуће последице њиховог узимања.
„Како су показала наша истраживања, геном сваког човека у просеку садржи од 50 до 60 геномских варијанти, које утичу на вероватноћу развоја одређене болести“, истиче научник.
Одавно је познато и да се одређене наследне болести чешће јављају код једних популација, него код других.
„Распрострањеност генетске варијанте у гену ТБЦ1Д31, који је повезан са, на пример, дијабетесном нефропатијом, разликује се скоро два пута између псковске и новгородске популације, и седам пута у поређењу са јакутском популацијом“, додаје научник, и истиче да су то прелиминарни подаци.
Како се ДНК везује за етничку припадност
Стручњаци одлазе у експедиције у различите регионе, узимају узорке од мештана и записују које су националности, одакле су њихови родитељи, бабе и деде. Ако су најмање три генерације породице живеле у једном селу и изјашњавали се као Руси, такав геном се приписује том етносу, који потиче са одређеног локалитета.
Затим се у лабораторији анализирају ланци од милијарду парова слова, изолују се познати маркери, траже се нови и упоређују се међусобно.
Научници Института за општу генетику РАН, заједно са страним колегама, 2015. године објавили су резултате опсежног истраживања генома Руса. Према њиховим подацима, јасно се издвајају северне, централне и јужне групе. Разлика се примећује и у етничким групама, које су живеле на територији европског дела Русије још пре доласка Словена и Балтичких народа.
Руси не потичу од Скита
Распрострањено мишљење да су Словени директни потомци Скита, односно Азијата у ширем смислу, није потврђено, јер су Скити живели пре две и по хиљаде година. Руси су могли наследити њихове гене, али само посредством других етничких група, које су живеле у блиским временским периодима.
Научници такође поричу велики допринос Татара и Монгола руском генетском фонду. Они су утицали на историју и културу, али је њихов траг у генима једва приметан. Азијска компонента је присутна у малој количини. Реч је о старијој компоненти, која је наслеђена од народа који су насељавали Сибир много пре догађаја из периода од 12. до 14. века.
Руски научници су, заједно са својим украјинским колегама, решили да провере — да ли су козаци, који су живели на граници Русије, могли да имају степску (монголско-татарску) компоненту. На крају су открили да је 90 одсто генетског фонда козака око Дона и кубанских и запорошких козака исти као код источнословенских народа; како код Руса, тако и код Украјинаца и Белоруса.
