Бирачка места се затварају у 18 часова по средњоевропском времену.
„Прва ствар која је неопходна за јачање економског развоја јесте стабилна Влада и снажна већина у наредном Парламенту“, казао је Мицотакис за Ројтерс.
Према анкетама, предност „Нове демократије“ у односу на „Сиризу“ иде и до десет процентних поена, што потенцијално даје конзервативцима могућност да освоје апсолутну већину у грчком Парламенту са 300 места.
Ројтерс преноси да је Ципрас на последњем предизборном митингу, одржаном у петак, изнео тврдњу — да ће глас, који се да Мицотакису, ићи политичком естаблишменту, који је Грчку и довео до ивице провалије.
АП преноси да је Мицотакис, од европских избора до сада, још више учврстио подршку коју има у јавности у односу на Ципраса.
Ванредни избори стижу у тренутку када Грчка са муком настоји да се извуче из деценијске финансијске кризе, која је вредност грчке привреде смањила за четвртину и која је утицала на скок незапослености и сиромаштва.
Ово су први парламентарни избори у Грчкој, од када је та земља окончала примену трећег узастопног програма помоћи међународних кредитора, али и постигла споразум са Скопљем у вези са именом Северне Македоније.
Премијер Ципрас, лидер некада маргиналне странке, који је сада, са 44 године, већ ветеран у грчкој политици, на власт је дошао 2015. године, и то на основу обећања да ће одбити драконске услове које су претходној власти у Атини поставили ЕУ и ММФ, како би Грчку извукли из кризе.
Међутим, већина ствари које је урадио у међувремену косила се са предизборним обећањима „Сиризе“ од пре четири године, па је тако Грчка пристала на мере штедње, изгладила односе с Немачком и другим кључним кредиторима и унапредила војне односе са САД, а уз то је постигнут и споразум са Скопљем у вези са именом Северне Македоније.
Противници тврде да је, у међувремену, Грчкој натоварио нове дугове и да се сада опет враћа на стару причу о неповерењу према Западу, која је од „Сиризе“ и направила владајућу странку.
Лидер конзервативаца Мицотакис је син покојног грчког премијера Константина Мицотакиса и праунук Костиса Мицотакиса, грчког политичара са краја 19. века и саборца вође покрета за национално ослобођење Грка од отоманске власти Елефтериоса Венизелоса, са којим је породица Мицотакис била у родбинским односима.
Упркос отпору на који је наилазио унутар сопствене странке, 51-годишњак, који је на челу „Нове демократије“ од 2016. године, у претходне три године успео је да у анкетама добије значајну предност у односу на ривале.
Иако је и сам потомак једне од главних грчких политичких династија, овај дипломац Харварда настојао је да се у кампањи окрене радницима, промовишући притом и боље пословно окружење, смањење пореза и модернизацију грчког бирократског система.
Током претходне кампање за Европски парламент, Мицотакисова странка морала је да се брани од оптужби „Сиризе“ да ће конзервативци, ако дође до промене власти, увести седмодневну радну недељу.
Цензус на грчким парламентарним изборима износи три одсто.
