То би се могло закључити након изјаве предсједника Црногорског туристичког удружења (ЦТУ) Жарка Радуловића, који предлаже да би због евидентног недостатка радне снаге Црна Гора требало да почне да увози раднике — из Индонезије и Филипина.
Док су упркос великој незапослености Црногорци истовремено све мање спремни да и даље раде за минималне плате у црногорским хотелима, предсједник ЦТУ је децидан да се примања радника „не могу повећати, а да се не угрози бизнис“.
(Не)реална очекивања
„Људи очекују много више него што реално могу да приме“, образлаже Радуловић, чија је изјава, судећи по реакцијама на порталима и друштвеним мрежама, већ изазвала лавину негативних коментара у јавности.
Истини за вољу, Радуловић у оваквом размишљању није усамљен, што је потврдио и предсједник Одбора за туризам у Привредној комори Црне Горе Драган Пурко Иванчевић, оцијенивши да ће хотелијери и угоститељи у будућности морати да недостатак радне снаге надомјештавају из земаља трећег свијета и то — „онима који су спремни да раде за плате које смо спремни да им понудимо“.
„Да ли су ниске плате или је нешто друго разлог, у сваком случају, ова сезона је тек врх леденог бријега и свака наредна ће, бојим се, бити све гора“, предвиђа Иванчевић.
Плата од 300 евра није стимулативна
Елем, плата од око 300 евра коју су спремни да понуде у већини црногорских хотела чини се да више није довољно стимулативна, како за црногорске држављане, тако и за сезонце који су на црногорско приморје годинама пристизали, понајвише из Босне и Србије. Тренутно је хит у региону Хрватска, која од Црне Горе нуди дупло веће плате, а простор се отворио јер ни домицилни Хрвати више не желе да раде за плату од 600-700 евра, па као становници ЕУ срећу радије желе да окушају у некој од земаља западне Европе.
Ипак, аналитичар Бошко Вукићевић као посебно проблематично у изјавама неких од руководећих људи црногорског туризма види то што дотични стратешку област државне економије и развоја намјеравају да темеље на увозу јефтине радне снаге из иностранства. Наш саговорник се с тога пита: „Није ли циљ успјешног економског развоја неке земље да се запосли и буде задовољна домаћа радна снага, или пак кључне развојне гране треба развијати на увозу?“
„Лицемјерно је да истакнути посленици црногорског туризма сада веома радо воле да примјете да сличан проблем са недостатком домаће радне снаге има и Хрватска, али истовремено пропуштају да кажу да добар дио црногорске младости иде управо у ту сусједну земљу, јер су тамо плате у туристичком сектору бар двоструко веће“, примјећује Вукићевић за Спутњик.
„Мени, лично, у изјавама предсједника ЦТУ највише ’боде очи‘ његова запрепашћеност чињеницом да многи млади људи у Црној Гори нијесу спремни да раде у његовим хотелима за 300 евра мјесечно. Тако је у једном претходном скорашњем обраћању примијетио да они који нијесу вољни да раде за толику плату, могу радити и прековремено. Ако имамо у виду да Радуловић сигурно мјесечно зарађује неколико десетина пута више од категорије коју тако оштро и често критикује, најмање што можемо констатовати јесте упечатљив недостатак емпатије и осионост у таквим ријечима“, додаје Вукићевић.
Руководећа каста плаћена као на Западу
Овај аналитичар је ипак увјерен да је кључни проблем у томе што бизнис елита у црногорском туризму превасходно жели да задржи слична примања каква имају њихове колеге на Западу, док реципрочан однос одбија примијенити на запослене.
„Наравно, и поред тога што тврде да би веће плате радника у туризму ’угрозиле бизнис‘, јасно је да решење није у ’увозу Филипинаца‘, већ да је куцнуо посљедњи час да и приватници размисле да понуде веће плате у туристичкој области. То би, у крајњем, свакако довело до смањења зарада које има руководећа каста, али би са друге стране и значајно утицало на оздрављење укупне економије и што је најважније, понудило би перспективе живота младости у Црној Гори“, сматра Вукићевић.
Подсјетимо, Црна Гора је донедавно имала најнижу минималну зараду од 195 евра, просјечна плата званично износи 510 евра, док је минимална потрошачка корпа за четворочлану породицу процијењена на 647 евра, уз претпоставку да је одраслој особи за нормалан живот довољно два и по евра дневно.