У извештају посвећеном „руској тактици дестабилизације на Западном Балкану“, у који је имала увид телевизија РТ, оцењује се да Русија, наводно, настоји да постигне главни циљ, а то је — да земље овог региона скрене са курса ка „јединственој Европи“.
„Основни циљ Русије на Западном Балкану јесте да уведе мултиполарност, схваћену као међународни поредак, која одбацује европску интеграцију као организациону идеју регионалног поретка и успоставља „директорат“ великих држава, који ће се бавити питањима конкуренције и сарадње у региону“, наводи се у извештају.
Одоговор на „Источно партнерство“
Како преноси РТ, у документу се говори и о циљевима руске регионалне политике на Балкану. Наводи се да је „руска тактика дестабилизације“ на Балкану одговор на политику коју Европска унија води у односу на земље укључене у програм „Источно партнерство“ (Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Грузија, Молдавија и Украјина) и која, према мишљењу Москве, дестабилизује ситуацију у тим земљама. Осим тога, по мишљењу европских аналитичара, то је и покушај да се одврати пажња Брисела од развоја односа са овим државама.
Уз то, како се наглашава у извештају — задатак Русије је да снизи ефикасност Европске уније на Западном Балкану.
„У том смислу, веома су карактеристичне субверзивне акције (као што је подстицање протеста) и дипломатски напори (попут покушаја да се оспори легитимност споразума), које је Русија предузимала како би минирала решавање питања између Грчке и Северне Македоније у вези са именом државе, или њена подршка крајње спорном референдуму у Републици Српској у вези са прославом Дана републике“, наводи се у документу.
У ЕУИСС истичу и да ће у наредних неколико година регионална стратегија ЕУ захтевати не само супротстављање „непријатељским акцијама Русије“, већ и енергичније покушаје да се стимулишу и да се подрже дубље реформе.
Према мишљењу стручњака Института — Европска унија може да понуди повољан сценарио за развој балканског региона.
„За разлику од Русије, ЕУ може да понуди атрактиван модел, а поседује и финансијску моћ, која је неопходна за успех. Међутим, да би се искористиле те предности, потребна је, као и пре, снажна политичка одлучност“, објашњава се у документу.
Шта је говорила Москва
Међутим, Москва је више пута изјављивала да поштује избор балканских држава. Руски председник Владимир Путин је напоменуо да приступање Србије Европској унији ни на који начин неће утицати на билатералну сарадњу.
„Поштујемо курс приступања ЕУ, који је изабрало српско руководство; за разлику од западних партнера, не покушавамо да ставимо Србију пред вештачки избор: или сте са Русијом, или сте са Европском унијом“, рекао је Путин.
Треба напоменути да у извештају не постоји ниједан доказ за тврдње европских аналитичара. Москва је више пута изражавала свој став у вези са оптужбама за њену умешаност у унутрашња питања других земаља.
Подсетимо, на маргинама 73. заседања Генералне скупштине УН, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да, када би руска страна дозволила себи 10 одсто изјава западних лидера о потреби евроатлантске интеграције Западног Балкана — била би прикована за стуб срама.
„Високи представник ЕУ Федерика Могерини почетком овог месеца изјавила је да је Балкан територија ЕУ, а где су они — не би требало да буде места за друге. Вероватно треба да обавимо васпитно-образовни рад са својим колегама, како би се мало пристојније понашали“, истакао је Лавров.
Љуљају балкански чамац
По оцени Игора Шатрова, заменика директора Националног института за развој савремене идеологије, објављујући сличне извештаје — Запад, по ко зна који пут, покушава да погорша односе са Русијом.
„Након што су доживели неуспех на територијама близу Русије, западни политичари и они који стоје иза њих, који су заинтересовани за погоршање односа са Москвом — почињу да љуљају балкански чамац“, истакао је овај политички аналитичар.
Он сматра и да главни предмет интересовања Запада на Балкану остаје — Србија, као озбиљан партнер Русије.
„Циљ распиривања антируске хистерије у балканском региону јесте да се, на неки начин, удари пацка Србији и да се скрене пажња на чињеницу да, поред земаља које стоје у реду пред Бриселом и Вашингтоном, постоји и Београд, који води своју независну политику. И у независној политици Београда виде руку Москве. Све је то индиректно у вези са интересом да се Србија увуче у европске институције, Европску унију и НАТО“, уверен је Шатров.
