Нова демократија освојила је већину посланичких места у Ареопагу, што јој даје могућност да самостално формира Владу. Са друге стране, Сириза, дојучерашњег премијера Алексиса Ципраса, није доживела катастрофалан пораз, како је испрва било процењивано. Са освојених 31,5 одсто гласова, та партија учврстила је лидерску позицију међу партијама на левом центру.
Ципрас није доживео фијаско
„Када погледате Сиризине проценте, он је у односу на 2015. пао отприлике за четири одсто, али када видите да је у Парламент ушла Варуфакисова странка, која је освојила 3,8 одсто гласова, значи да Ципрас у односу на 2015. годину није изгубио много гласова. Изгубиле су друге, мање партије и ти гласови су отишли Мицотакису“, објашњава Пелпас.
Према новинарским информацијама које има, Пелпас наглашава да се очекује да ће нова Влада Грчке бити мања од претходне, а да ће први закон који ће Ареопаг усвојити бити закон о смањењу пореза. То је у складу са предизборним обећањем новог грчког премијера. До сада је ПДВ у Грчкој износио 29 одсто.
„Тај закон неће моћи да се примењује ове године, јер је буџет већ усвојен. Највероватније ће почети да се примењује од 2020. године. Морамо знати да тај закон мора да добије и подршку клуба поверилаца и ММФ-а. Мицотакис верује да ће добити ту подршку“, каже Пелпас.
Нови план
На основу Мицотакисовог програма, може се закључити да ће Грчка кренути путем повећања страних директних инвестиција, а он то мисли да постигне смањењем ПДВ-а и кампањом међу богатим Грцима који живе у иностранству.
„Он има два циља — да повећа стране инвестиције и смањи незапосленост, која данас у Грчкој износи 18 одсто. Колико ће да успе у томе, остаје да се види. Ципрасу није ишло баш најбоље око тога, а оно што је важно и што је Мицотакис поновио јесте да ће формалности у вези са отварањем малих и средњих предузећа бити поједностављене и за то ће бити задужено чак и подминистарство, које ће се бавити тим темама“, наглашава Пелпас.
Политички заокрет у односу на Ципрасову Владу, Мицотакис неће правити, сматра Пелпас. Ципрас је направио, како истиче, добру политичку атмосферу са повериоцима, САД и ЕУ.
„Ту не треба очекивати да ће се нешто мењати. Нова демократија одувек је била привржена САД и ЕУ и као европска десничарска партија користиће то што многе владе у ЕУ припадају десном центру. Тако да не верујем да ће се у спољној политици нешто мењати. Наравно, главно питање које преокупира све владе у Грчкој су односи са Турском. Не знам да ли ће Мицотакис успети да успостави бољи однос са Ердоганом. Мислим да то зависи од тога како ће се Ердоган понашати“, сматра Пелпас.
Ердоган први честитао
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је први страни политичар који је позвао Мицотакиса и честитао му победу на изборима.
Нова демократија била је, заједно са левичарским Пасоком, од грчких грађана означена као један од криваца за грчку дужничку кризу — управо због тога она је била кажњавана на претходним изборима, на којима је Сириза Алексиса Ципраса бележила стални раст.
Повратак Нове демократије на велика врата Пелпас тумачи неуспехом Алексиса Ципраса да оствари своја обећања дата 2015. године. Ципрас није смањио порезе и није променио политику стезања каиша.
„Мислим да је Мицотакиса на власт довела средња класа, која је платила цех свих недаћа које је Грчка имала последњих година, од 2009. године. Грађани, припадници средње класе били су позвани да плате оно што треба да би се Грчка спасила. Мицотакис их је придобио тим обећањем да ће смањити порезе и народ му је дао поверење“, објашњава Пелпас.
Тако да су Ципрасу дошла главе неостварена обећања, закључује Пелпас.
