Иран је Европи дао нови рок од 60 дана како би европска тројка, коју чине Велика Британија, Француска и Немачка, испунила своје обавезе из нуклеарног споразума и заштитила нафтне и банкарске секторе Ирана од америчких санкција.
„Правимо други корак. Наше обавезе по питању нивоа обогаћивања уранијума су ревидиране, смањујемо обавезе из споразума. Одговарајуће писмо ћемо послати шефици европске дипломатије Федерики Могерини. На снагу ступа други период од нових 60 дана“, изјавио је заменик министра иностраних послова Ирана Абас Аракчи.
Он је истакао и да ће Техеран на сваких 60 дана давати нови рок за дипломатију како би се пронашло адекватно решење за проблем, али уколико никаквог помака у задатом периоду не буде било, Иран ће свака два месеца додатно смањивати своје обавезе из споразума.
Да је Иран прекорачио ограничење од 3,67 одсто обогаћења уранијума потврдио је и портпарол иранске Организације за атомску енергију Бехруз Камалванди, који је прецизирао да он сада износи 4,5 одсто и да за сада није потребно обогаћивање уранијума од 20 одсто, али да ће Техеран то учинити „уколико буде желео“.
Објашњавајући у чему је проблем и зашто се не остварују било какви помаци када је реч о реализацији обавеза по питању нуклеарног споразума са Ираном, Владимир Сажин, специјалиста за иранску нуклеарну проблематику, за Спутњик каже да тајна лежи у самом механизму који је за то осмишљен, али је запуштен.
Како наводи, иако су Европљани још крајем јуна објавили да тај финансијско-економски механизам, такозвани ИНТЕКС, постоји, за сада ниједна трансакција није изведена преко њега. Фактички, тај механизам не ради. Међутим, није најстрашније то што он не ради, већ што Европљани путем њега желе да решавају трансакције везане за купопродају хуманитарних производа, лекова, медицинске опреме, као и осталих пољопривредних добара, док је Ирану потребно да преко њега продаје нафту.
Према Сажиновим речима, највећи проблем је тај што упркос томе што европски политичари желе да послују са Ираном, они не могу да натерају приватне компаније да то чине.
„Американци имају огромну финансијску моћ и користе долар искључиво у свом интересу, те су целом свету наметнули избор — или тргујете са Ираном или тргујете са САД и остатком света. Јасно је за шта су се приватници одлучили. Због тога европске земље имају јако компликовану ситуацију, имајући у виду да не могу да наговоре сопствене компаније да раде са Ираном“, појашњава он.
Сажин тврди да постоји још једна опција, односно да државе кроз централне банке осигурају финансијску компоненту за куповину нафте преко ИНТЕКС-а, али питање је да ли ће се оне на ту меру одважити, јер је ситуација већ сада исувише компликована.
„Чини ми се да решење умногоме зависи искључиво од ЕУ“, додаје.
Упитан каква су му предвиђања, односно како ће се ситуација у будућности развијати по питању нуклеарног споразума, Сажин није превише оптимистичан и тврди да ће Иран, упркос свему, наставити да смањује своје обавезе из споразума.
„Шта може да се промени за два месеца? Можда ће се употреба механизма и покренути са мртве тачке, али се то највероватније неће тицати нафте. Додуше, постоји још једна варијанта, као што то већ неко време ради Кина. Наиме, Кина је на почетку одбила да купује иранску нафту, али сада већ неко време то активно ради преко трећих земаља. Американци који су сада у јеку економско-трговинског рата са Кином не желе да додатно дижу тензије по том питању и дали су Кини карт бланш. Можда ће тај механизам употребити и Европа како би задовољила Иран да би се на неки начин прикочио тај постепени излазак Техерана из споразума, у супротном прети његов крах“, поручује Сажин.
По питању објаве Ирана да повећава ниво производње обогаћеног уранијума огласио се и амерички председник Доналд Трамп који је рекао да би за „Иран било боље да буде пажљив“, иако није прецизирао какве би кораке САД могле да предузму у наредном периоду. Сличне претње дошле су и из Стејт департмента, а државни секретар Мајк Помпео истакао је да ће најновија експанзија иранског нуклеарног програма водити ка „даљој изолацији и санкцијама“.
