Подсетимо — Иран је прекорачио ограничење од 3,67 одсто обогаћења уранијума. То је потврдио и портпарол иранске Организације за атомску енергију Бехруз Камалванди, који је прецизирао да он сада износи 4,5 одсто и да за сада није потребно обогаћивање уранијума од 20 одсто, али да ће Техеран — „то учинити, уколико буде желео“.
Шта Иран може да уради са уранијумом обогаћеним за 20 одсто?
Пре последњег обогаћивања, иранска нуклеарна електрана „Бушер“ је користила увозно руско гориво, обогаћено до нивоа од пет одсто.
„Обогаћење од 20 одсто и даље је далеко од 90 одсто, колико је потребно за развој нуклеарног оружја, али напредак до тог нивоа обогаћивања уранијума није линеаран“, каже експерт за Блиски исток Пол Херу.
Према његовим речима, када дођете до 20 одсто — ви сте већ скоро стигли на циљ.
„Ипак, ниједна земља нема циљ да направи само једну атомску бомбу“, сматра Тарик Рауф, бивши функционер Међународне агенције за атомску енергију.
„Прављење више од једне бомбе би подразумевало враћање старих центрифуга у погон, а то би могло да траје годинама. За сада, Иран само шаље сигнале да би могао да убрза цео процес“, каже Рауф.
„Иран тренутно користи око 5.000 ’примитивних‘ центрифуга“, објашњава Рауф. Пре нуклеарног споразума, тај број је био близу 20.000. Следећи корак Ирана могао би да буде поновно покретање тих центрифуга, најавио је Бехруз Камалванди.
Да ли је Иран спреман да иде до краја?
„То је врло вероватно“, каже Херу.
„Имајући у виду недавне војне трзавице између Ирана и САД, као и неумољиве санкције Трампове администрације, Ирану је потребно само да баци поглед на Исток како би видео све користи од производње нуклеарне бомбе“.
„На основу начина на који је Доналд Трамп развијао односе са Северном Корејом, као и начина на који им је указао поштовање, то Ирану даје подстицај да развија нуклеарно оружје“, каже Херу.
„Када се учланите у Нуклеарни клуб, онда вас третирају озбиљније“, закључује овај експерт.
Према већини предвиђања — Иран би до атомске бомбе могао да дође за, отприлике, годину дана.
Међутим, Данијел Макадамс са Института за мир и просперитет има другачију теорију. Он не мисли да Иран заиста жели нуклеарну бомбу, већ цео процес обогаћивања уранијума види као — прорачунато средство да се Европа поново стави за преговарачки сто. Чак су дали Европљанима рок од 60 дана.
„Они поступају веома методично. То нису потези лудака“, каже Макадамс.
