Није то била једина „султанова“ жеља изражена у босанскохерцеговачкој престоници — изградња ауто-пута Београд-Сарајево и питање изручења гулениста, који су се, након неуспелог државног удара 2015. године, склонили у БиХ, такође су били у агенди турског председника.
Интензивније окретање Балкану
Иако су турски спољнополитички циљеви на Балкану константа и могу да се прате неколико деценија, у њима има новина које су повезане са ситуацијом на Блиском истоку, каже стручњак за Турску и Блиски исток Владимир Ајзенхамер.
„Са једне стране, Турска се због делимичног смиривања ситуације на Блиском истоку осећа растерећено, док са друге, због ангажовања САД и Русије у том региону осећа да су јој везане руке како би остварила све своје циљеве, те се поново интензивније окреће Балкану“, објашњава Ајзенхамер Ердоганове мотиве да баш у овом тренутку на сто изнесе иницијативу за обнову трилатерале Хрватска-БиХ-Србија.
Уз то, не треба заборавити и да је спољнополитичка иницијатива Ердогану потребна и због унутрашњих прилика.
Ердоганов утицај лагано почиње да копни, како у Турској, тако и ван њених граница, већ шест месеци говори се о оснивању нове партије чији ће предводници бити дисиденти из Партије правде и развоја (АКП) — бивши председник Абдулах Гул, бивши премијер и идеолог неоосманизма Ахмет Давутоглу, као и бивши министар финансија Али Бабаџан.
Потреси у Ердогановом дворишту
Озбиљни унутрашњи потреси, истиче Ајзенхамер, диктирају Ердогану императив неког спољнополитичког успеха.
„Дакле, Балкан се поново позиционира као један простор на којем се могу узети политички поени и отуда ревитализација ове приче. С друге стране, ту су и неки интереси који последњих година фигурирају као константа. То је, пре свега, решавање питања Гуленових присталица, турских држављана који су побегли из Турске након пуча и који су главна мета турске спољне политике, поготово у региону. Босна је, примера ради, под великим притиском. Видимо да се ових дана то питање поново потегло“, објашњава Ајзенхамер.
Промотер само једне стране
Балкан је регион у којем турски председник може, мање-више, да игра на сигурно и где с времена на време може да убере понеки политички поен, а идеја о Турској као патрону балканских држава својствена је Ердогану, наглашава наш саговорник.
Ипак, поставља се питање објективних домета турске спољне политике на Балкану и ту треба направити битно разграничење, каже Ајзенхамер. Регионална сарадња је потребна Балкану и балканским државама, било да се ради о трилатерали БиХ-Турска-Србија, било да се ради о трилатерали БиХ-Хрватска-Србија.
„У том контексту и Турска, када се појави као иницијатор оваквих пројеката, она јесте у улози једног афирмативног позитивца у региону. Међутим, оно што постоји као сенка која вечито пада на овакве пројекте и која доводи турске интенције у питање јесте да Турска истовремено јесте снажан патрон једне стране у балканском троуглу, када говоримо о српско-хрватско-бошњачким односима и да она, са једне стране, настоји да делује као помиритељ, а с друге, као промотер и заштитник бошњачког интереса“, објашњава Ајзенхамер.
Због тога често долази до непримерених изјава које доводе до дестабилизације региона, додаје он.
Када се говори о објективним дометима турске политике на Балкану, обично се мисли на велике инфраструктурне пројекте и капиталне инвестиције. Међутим, ако мало загребемо испод површине, осим појединих заједничких улагања и директних инвестиција, још нисмо видели ниједан колосалан пројекат који би под турском капом поново објединио Балкан.
Економска улога
Без обзира на све економске проблеме са којима се суочава (пад курса лире, незапосленост, рецесија), Турска је и даље економска сила и, са становишта балканских држава, пожељан улагач.
Према Ајзенхамеровим речима, проблем је у томе што се политичка димензија турског утицаја на Балкану обично пренебрегава на рачун економске, иако и једна и друга димензија у турском случају иду руку под руку.
Због тога се поставља питање је ли турски утицај на Балкану беневолентан или малигни, или је пак истина негде у средини.
„Склон сам мишљењу да је средина права дефиниција и да се мудром политиком никада не сме допустити да превагне на ову другу страну. Дакле, Турска је пожељна као балканска држава, као држава која је културно везана за ове просторе, држава за коју су поготово везани Бошњаци. Дакле, и те како је позвана да буде присутна на Балкану, али пре свега као равноправан актер, можда чак и иницијатор, али никако као патрон“, сматра Ајзенхамер.
Шта са гуленистима
Проблем са припадницима покрета Ердогановог најљућег непријатеља Фетулаха Гулена, који се налазе у БиХ и чије изручење тражи турски председник, може, према Ајзенхамеровим речима, да буде решен на два начина — или ће бити изручени Турској, или ће бити замољени да напусте БиХ.
„Ердоган од тих захтева неће одустати, велики притисак је био на Косово, велики притисак је на Албанију и велики притисак је у Босни. Ердоган је врло решен да се обрачуна са преосталим траговима Гуленове инфраструктуре. То је један од његових главних крсташких похода. Да је у питању само политички рацио, та прича би можда у неком моменту усахла, али овде је у питању емоција и ирацио и за Ердогана је ово лична ствар“, закључује Ајзенхамер.
