Највише смећа производе Американци
Највише смећа по глави становника произведу Американци, прецизније — три пута више од осталих. Најчешће у смеће бацају пластику и храну, а када је у питању рециклажа — Сједињене Државе заостају за осталим земљама, јер поновно успевају да искористе само 35 одсто чврстог отпада, пише „Би-Би-Си“, а преноси „Индекс“.
Највише рециклирају Немци
Најефикаснији у поновном коришћењу чврстог отпада су Немци, који рециклирају око 68 одсто материјала.
Студију је спровела компанија „Вериск мејплкрофт“, која је специјализована за процену глобалног ризика. Њени запослени су развили два нова индекса, када је у питању отпад — гомилање и рециклажа.
У истраживању су користили јавно доступне податке и академска истраживања, да би се створила слика о томе на који се начин разне државе носе са растућим проблемом загађења, чији је узрок у највећем броју случајева — пластика.
Индекс гомилања чврстог комуналног отпада по глави становника упућује на то да се најчешће ради о пластици, храни и опасним материјалима.
Комунални отпад из стамбених јединица, институција и трговина прикупљају локалне службе.
И док свет сваке године „произведе“ око 2,1 милијарди тона чврстог комуналног отпада, само 16 одсто од тога се рециклира, а 46 одсто се одлаже на неодржив начин.
Кина и Индија производе 27 одсто отпада
Подаци анализе упућују на то да Кина и Индија, које чине више од 36 одсто светске популације, производе око 27 одсто отпада.
У Америци се по глави становника произведе просечно 773 килограма смећа, што је три пута више него у Кини и Етиопији.
Истовремено, подаци указују и на то да је Америка једина развијена земља која „производи“ толико отпада, а не успева да га рециклира.
На попису су и Холандија, Швајцарска, Француска и Немачка. Велика Британија је 14. на листи и годишње генерише 482 килограма отпада из сваког домаћинства.
Ниал Смит, један од аутора студије, тврди да у Америци не постоји равнотежа, када је у питању однос количине нагомиланог и рециклираног отпада.
„Рециклажа слабо функционише у односу на висока примања грађана“, каже Смит и додаје да је у Америци рециклажа питање односа политичке воље и инфраструктуре.
„Након више спроведених истраживања, могли бисмо да закључимо да инфраструктура у Америци не пружа довољно могућности за рециклирање“, сматра Вил Николс, из „Вериск мејплкрофта“.
Велика количина америчког отпада, који се не може отпремити у Кину, спаљује се — јер нема другог начина да се тај проблем реши, додаје Николс.
Светску динамику мења управо забрана извоза отпада у Кину, Вијетнам, Малезију и на Тајланд. На пример, када је филипинска Влада вратила 69 контејнера из Канаде — настали су проблеми, јер азијске земље не желе да постану депоније смећа.
Николс каже да о загађењу све више брине средња класа, а Кина овакво стање решава пуно брже — због властите политичке ситуације.
