Директор Теслиног научног центра при лабораторији „Варденклиф“ на Лонг Ајленду Марк Алеси позвао је тим поводом Београд да се укључи у развој једине преостале лабораторије највећег проналазача модерног доба и да постане део наставка Теслиног наслеђа, пише Б92.
У изјави за Танјуг Алеси је апеловао и на све заинтересоване за „тај историјски тренутак“ да узму учешће и прикључе им се.
Према његовим речима, мисија Теслиног научног центра је да широм света подиже свест о значају Теслиног дела и о његовом огромном доприносу човечанству, имајући у виду да многи и даље нису свесни значаја његове посвећености науци.
„Сваког дана људи широм света имају користи од његових открића и изума: струја, вај-фај, роботика, радио, даљинско управљање, брзиномер и још много тога, али многи нису свесни да је тај напредак који је променио њихове живот — дело Николе Тесле“, рекао је Алеси.
Тесла је „Варденклиф“, засновану на најреволуционарнијим идејама, и постројење за бежичну комуникацију преко Атлантског океана и бежични пренос енергије, почео да гради 1901. године.
Напуштен је 1917. године, и касније је продат да плати Теслине дугове, рекао је Алеси и додао да је група америчких наставника, у потрази за простором за школски научни музеј, пронашла лабораторију 1995. године и удахнула јој живот.
„Тесла научни центар фокусиран је на прибављање средстава, дозвола, одобрења и подршке за реновирање лабораторије као и на развој глобалног научног центра који је иновативан као и сам Тесла ...“, рекао је Алеси и подсетио да је прекретница постигнута 2018. године, када је Варденклиф стављен у Национални регистар историје САД.
Како каже, потребно је око 15 милиона долара за реновирање лабораторије, за изградњу музеја и образовних и предузетничких центара који ће наставити да унапређују науку за боље човечанство, као што је и Тесла.
Део новца у ту сврху донирао је и оснивач компаније „Тесла Моторс“.
Национални Дан науке у Србији биће обележен у Парламенту, а биће посвећен горућим темама — климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије. Конференцији „Наука у Парламенту“, између осталих, присуствоваће и министар просвете и науке Младен Шарчевић.
У Научно-технолошком парку у Београду ће бити откривен рељеф „У знању је спас“ са ликовима највећих српских научника: Николе Тесле, Милеве Марић, Михаила Пупина и Милутина Миланковића; поклон Теслине научне фондације из Филаделфије.
Постављањем рељефа у НТП, где се тренутно развија више од 70 стартап и технолошко-развојних компанија, одаје се почаст научнику и симболизује подршка младим да прате своје снове, како у отаџбини, тако и у расејању.
У Кули на Гардошу, изложбом „Теслина истраживања у Колорадо спрингсу" аутора Владимира Јеленковића и Зорана Јовановића Јуса, у Земуну ће данас бити обележен Теслин дан.
Документа која су коришћена за изложбу су део колекције Музеја Никола Тесла и Библиотеке „Пајкс Пинк“ из Колорадо Спрингса.
Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, као син православног свештеника, а умро је на Божић 1943. године у САД, где је живео шест деценија.
По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска. Од 1994. године у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.
Заслужан је за 700 патената, од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената. Умро је у 87. години, на Менхетну, у хотелу „Њујоркер“, у коме је живео последњих 10 година.
Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме је назван важан њујоршки аеродром, прочитао је опроштајни говор, који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.
„Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икада живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа...“
Теслини пријатељи били су и писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. У филму „Престиж“ Теслин лик тумачи Дејвид Боуви. Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би испунио његову жељу, уписао факултет.
Након студија у Прагу почиње да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. Две године касније, стигао је до самог Томаса Едисона, који је тада био најзначајнија личност на пољу технике у Америци.
Први патент поднео је у САД 30. марта 1884. године, после одласка из Едисонове компаније и оснивања компаније „Tesla Electric Light & Manufacturing“.
Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је примена високофреквентних струја за медицинске сврхе.
